Општинске новине
Стр. 122
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
1930
г. Јан.
1932 г.
1 кгр.
брашна пшен. № 2
3.25 дин. 3.62
1 1 ,,
„ № 1
3.75 „
4.00
* ) )
„ „ бело
4.25 „
4.45
* ))
хлеба црног
3.50 „
2.75
))
хлеба белог
4.50 „
3.87
^ ))
говеђине
17 50 „
10.50
* ))
телетине
23.00 „
13.50
-*
јагњетине
15.00 „
25.00
1 Ј)
свињетине
18.50 „
12.50
* ))
сланине сирове
18.80 „
10.50
^ ))
свињске масти
20.75 „
12.75
* ))
сала
2000 „
12.25
1 лит.
слатког млека
3.80 „
3.50
1 кгр.
масла
55.30 „
46.25
))
масла топљеног
39 20 „
37.50
-*• ))
ка.јмака
37.00 „
34.50
))
сира (обичног)
16 60 „
12.00
-*• ))
кромпира (новог)
1-75 „
2.37
Ј ))
црна лука
1-75 „
3.50
-*• Ј)
купуса (слатког)
1.65 „
2 50
^ ))
кеља
3.25 „
3.50
1 пишла зелени за супу
1.70 „
2.00
1 кгр.
патлиџана (црвеног)
5.90 „
2.25
100 комада паприка (љуте)
6.50 „
—■
100 комада краставаца
59 50 „
—
1 крг. јабука
7.30 „
5.50
^ ))
трешања
9.10 „
—-
))
шљива (сувих)
15.50 „
7.25
ораха
13.50 „
11.75
1 комад лимуна
1-20 „
1.12
1 комад неранца
2.700 „
2.00
1 кгр.
шећера (у коцкама)
13.50 „
13.87
-*• ))
шећера (ситног)
12.00 „
12.62
* ))
кафе (сирове)
40.00 „
44 00
))
пиринча
10.00 „
7.50
1 ))
макарона
9.00 „
10.50
1 лит.
зејтина (за јело)
27.00 „
17.75
1 кгр.
пасуља
750 „
4.50
))
сочива
11.00 „
10.00
))
соли
3.00 „
2.87
-* ))
пекмеза
15.00 „
18.50
5 ))
сапуна (за прање)
11.00 „
10.50
1 комад кокошака
21 00 „
15.00
-*• ))
ћурака
—
48 75
1
гусака
29.70 „
37.50
))
патака
16 60 „
19.25
-*• ))
јаја
0 85 „
1.00
1 куб
мет.- дрва
149.00 „
136.00
1 лит.
шпиритуса
11.00 „
11.25
1 ,,
гаса (петроле.ја)
7.50 „
6.50
* Г1)
бензина
6.50 „
. 6 50
* Изгледало је у први мах. да ће се високим ценама животних намирница после рата — бар сељак користити, јер су намирнице за исхрану махом продукти његове привреде. Али се та претпоставка ни.је обистинила. Напротив, не само те цене сељаку нису помогле, него су му донекле баш наудиле ■— нарочито у питању исхране. Исхрана по н'ашим сељач-
ким породицама била је и пре рата оскудна, лоша, нерационална, 1 ) нарочито за време најтежих послова лети 2 ) — не толико због немаштине, колико због злих навика, незнања и нехата. 3 ) Данас је исхрана у маси нашег народа — судећи по најновијим податцима — још оскуднија, да не речем толико бедна, да лекари с правом говоре о „недохраности" нашег сеоског живља. Узрок тО'ј појави сасвим је природан. Високе цене сељачких производа нису могле достићи још много већи скок цена оној трговачкој, занатлијској и индустри.јској роби, коју је сељак хтео-нехтео морао куповати. Та велика неразмера присилила га је, да на варошке тргове износи и последње остатке својих производа — жита, поврћа, зеља, живине, марве, млека, сира, јаја, воћа и т. д. без обзира на на.јпрече потребе свог сопственог дома; без обзира на исхрану своје породице Зато је после рата и имућнија сељачка кућа — да подмири друге потребе а по некада и које неоправдане прохтеве и навике испразнила и кош и амбар, и ћилер и млекар, и оџак и пушницу, и подрум и трап, и тор и свињац, јагњиште, и живинарник, а о сиротињи и да не говорим. Трошила је махом „паочљиву проју", качамак и киселицу: —• постила и кад није било време посту. Шта више: по гдегде је већ од раног пролећа и те злехуде хране недостајало, па се V правом смислу те речи доиста гладовало>... Сељанка је опет имала својих потреба, својих рачуна и жеља... па је за ,,лепе паре" продавала и последњу кап млека, и последњу трунку сира, и последње пиле, и последње јаје из полога, и последњу воћку из оставе .. Кућа пуна чељади, па ни детету ни ђачету, ни породиљи ни бабињари; ни болеснику, ни госту не !) „Сељак се рани кукавно — покрај његове красне земље. Велика је реткост, да га видиш код топла јела с кашиком. Затс је малаксао, тром, кржљав и склон жестоким пићима, који му трују душу и тело". (Ст. А. Чучковић, културни техничар). 2 ) „Осредњег стања и сиромашнији сељаци цело лето проведу хранећи се киселицом, пасуљем, младим луком, скробом и „јаловом чорбом". Ова јалова чорба то је просто искувано пројино брашно, посо■љено и мало накисело" (Шумадија). 3 ) „Погледајте га како се храни! Комад гњецаве проје, то је у највише случајева његова главна храна. Колико сам пута гледао у имућнијој домзћинској кући. кад чељад стану салетати домаћицу само за ту .једну милост, да им место проје умеси стрмни хлеб". („Мале Новине", 1901; „Геџа").