Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 123

може — жеље или понуде ради — да пружи чашу млека, залогај сира или кајмака, коју суву шљиву или крушку, мало пекмеза или меда, неколико ораха или лешника и т. д. Нема се!... Све што .је било бољега, појели варошки богаташи с пи.јаце, или однели посредници и туђинци, који ,.добро плаћају" у иностранство. А сељак „пун пара" као никада до тада не зна шта ће. Почео се угледати на обичаје и живот раскошних варошана. па је често по високој цени у вароши куповао ствари и робу, која му ни.је била потребна а која никако 1 није одговарала начину сељачког живота... или је у селу немилице трошио. Жене су махом напустиле трлицу, преслицу и разбој, па су се помодном робом из варошких дућана такмичиле са грађанкама. Тек кад су у последње време цене баш сељачким производима почеле јако падати, народ је осетио, како је у томе грешио, што ,је мислио, да се „толике паре" никако не могу потрошити. За живот по варошима, а нарочито за живот Београђана — било је послератно време још судбоносније. Необичан скок послератних цена за најпрече потребе ма и најскромнијег грађанског живота — за рационалну храну, здрав стан, пристојно одело и нешто огрева —изазваО' је и ванредне мере. Наднице радницима, плате и принадлежности чиновницима и службеницима и т. д. морале су се знатно повисити. Сем тога установљен и т. зв. „додатак на скупоћу". Те мере биле су без сумње сасвим оправдане. Па ипак нису показале оне резултате, које смо од њих ишчекивали. Јачим приливом радника и „малих прометника"; досељивањем елемената из трговачке, индустри.јске и обртне бранже и т. д. у веће градове наше земље нарочито у Београд — становништво наше престонице се за релативно кратко време утростручило, а тиме је и борба за опстанак постајала све озбиљнија и заоштренија. Заоштреност те борбе није попустила ни у

најновије доба, откад су (од г. 1928) цене намирницама за исхрану почеле приметно опадати. 1 ) И данас је живот у Београлу тако скуп, да велика већина наших грађана апсолутно није у могућности, да својом зарадом и својим приходима подмирује најскромније. најбитније потребе сво.је екзистенци.је. Изузев неколико хиљада имућни.јих породица и инокосника животни станДарт београдског савремена становништва наше престонице не одговара ни животном стандарту испод минималних физиолошких и друштвених потреба. Ако се томе додаду још и „потребе модерног живота"... онда је тај стандарт још много беднији. Као неминовна последица таквог стања у билансу нашег живота јављају се већ озбиљни знаци телесног и моралног опадања нашег становништва, а и једн'о и друго је за опстанак наших савремених и будућих генерација велика опасност. Ваља увек на уму имати, да „гладан стомак не слуша придике"; да је намирен и задовољан желудац добар слуга... а ташт и жељан зао господар... Беда и невоља су лоши саветници човеку. Често ће и најбољу особу навести на странпутицу. Ми смо то већ осетили и бранимо се како можемо и умемо. Нека је хвала одушевљеној приватној иници.јативи наших грађана; свако признање заслужују многобројна „хумана" и добротворна друштва Београда: али само милосрђе је слабо и немоћно средство према величини опасности, ко ја нам прети од — хроничне глади — крајње беде и пауризма с једне, а раскоша и разврата као опасног завођача с друге стране. Против њих се ваља мушки борити — озбиљно, смишљено, систематски. У тој борби најпресуднију улогу имају ■— општине и држава. х ) Индекс за исхрану опао је у овој години: 1 децембра 1928 1590 1 децембра 1929 1545 1 децембра 1930 1442 Априла 1931 1283