Општинске новине

Стр. 126

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Да видимо колико таквих „облакодера" има у Европи? Статистика објављена почетком 1931 године каже нам следеће: Штокхолм две зграде по 18 спратова; Харков једну од 13 спратова; Лењинград две по 15 и 16 спратова; Анверс једну од 26 спратова; Брисел једну од 12 спратова; Хамбург, Келн. Штутгарт и Лајпциг неколико зграда по 16 и 18 спратова. Београд, неколико зграда по 6 до 7 спратова. Дакле, ни по европском појму Београд нема „облакодера". У1 При формирању гледишта за опште велике планове вароши будућности. који би требали да корегира.ју и покажу пут садашњим регулационим плановима, стручњаци се руководе следећим основним потребама: 1. Саобраћаја; 2. Хигијене; 3. Економије; 4. Практичности. Мишљења стручњака нису увек хомогена, али се ни ова четири гледишта често не дају измирити у једном јединственом пројекту. , ј Проблем саобраћ.,6 у БеоградУ. где живи 250.000 становника. још се не осећа акутно. Кад искључимо саобраћајне несреће, које више мање имају да се припишу непажњи, моторни саобраћај не задаје велике сметње пешачком, ни обрнут Сасвим је то друкчије у милионским варошима. као на пример: Њујорку, Лондону, Паризу, Берлину и т. д, Тамо се води отворени рат измећу кола и пешака, који задаје не мале боиге и подноси своје многобро.јне људске жртве. Ове тешкоће саобраћаја. а нарочито људске жртве, дале су повода једном плану, који заиста није неостварљив. Наиме, нова велика варош, уместо једноставних тротоара за пешаке, имала би два низа тротоара. Први ред ишао би, као и сада, у висини улице дуж зграда Други ред ишао би одмах изнад првог, у висини мецанина зграда. Одатле. преко мостова, пешак би могао да поеће несметано на другу страну улице, док би доњи спрат улице, поред доњег тротоара. био искл>учиво резервисан колском саобраћају. На та.ј начин пешак и кола никада не би дошли у сукоб. Мислило се и на ваздушни саобраћај: удешавање кровова за авионске аеродроме и смештање високих антена за пристајање ваздушних лађа. У том правцу већ је и нешто учињено у Њујорку. Један од најновијих циновских „облакодера" Ешрјге 8!а1е добио је антену чији је отпор срачунат на 50 тона више од снаге ветрова, да би могао послужити као пристаниште за ваздушне лађе. На крову исте зграде н'алази се и велика платсћоома. довољна за атерирање и деколирање авиона. У Лондону више крупних финансијер? образовали

су друштво „Синдикат Ситиа", за подизање лондонског аеродрома н'а крововима, што би било јако корисно ваздушном сабраћају, јер је садашњи лондонски аеродром Кројдон удаљен цео сат од вароши. VII Врло важно питање урбанизма је питање хигијене. Њиме су се бавили не само конгреси урбаниста, него и конгреси лекара, па и социолога. Велике вароши, онакве какве су данас, заиста дају врло мало услова за хигијенски живог чак и најимућни.јем делу становништва, а камо ли оном огромном делу економски најслабијих. Са те тачке, да ли је боље подизати вароши у висину, у виду „облакодера", или у ширину? На овом хиггДјенском питању сукобил« су се два гледишта: 1. За „облакодере" и 2. За раштркане вароши, тако- зване „варошисателите". „Облакодери" имају сво.ју нарочиту изградњу, диктирању потребама технике. Идући према врху, они су све ужи и ужи , на слојеве. Доњи спратови, дакле, имају ограничену светлост и ваздух, али гооњи спра тови имају око себе велика пространства најчистијег ваздуха и светлости. више него ли ма који стан у вароши ниских кућа. Кад се узме у обзир да су нижи спратови „облакодера" одређени за канцеларије. радње и радионице, а горњи за станове. онда. гврде присталице „облакодера", види се да су хигијенски услови „облакодера" и са те тачке одлични. Идеја т. зв. „вароши-сателита" потекла је на северу Европе, где постоји тоадиционална тенденција засебних малих кућа, најидеалнијих кад су свега за једну породицу. Према том пројекту, центар вароши требао би да прими само' радње, канцеларије, установе и радионице, док би станови били на периферији, у групама насеља малих кућа, окружених зеленилом и баштама. Идеалан пример такве , вароши-сателита" је шведска престомица Стокхолм, са својих 420.000 стан'овника. У кругу од 26 километаоа око вароши диже се 25 зелених група здравих насеља, везаних за центар многобројних трамва.јским и аутобуским пругама. Овим питањем „облакодера" и „вароши сателита", бавио се много Међународни конгрес регулационих планова, одржан претпрошле године у Риму. На конгресу јг преовладала концепци.ја „вароши-сателита", са централном групом великих грађевина, које кду у висину, и у којима би била сконцентрисана целокупна радна делатност. Тај центар био би опкољен зоном зелениЛа, а иза те зоне, у кругу од 30 до 50 километара, дизала би се серија малих насеља, везаних за центар брзим саобраћајним пругама.