Општинске новине

Данубиензис За међубалканска сајам у Београду

Наша јавност за последњих десет година двапут је дискутовала разне предлоге и пројекте о оснивању једног сталног сајма у Београду. Престоница .једне велике, моћне и значајне Краљевине у данашњем међународном животу имала је и има све услове и све разлоге, да буде моћан центар не само за привредни живот целог Балкана, већ у исти мах и за сам југоисток Европе, од немачких и пољских граница па све до Атине, Смирне и Анакаре. Тај значај Београда требало је увидети одмах после рата и уједињења. Међутим, први пут су наши привредни кругови и наши економски писци осетили потребу једног сајма тек око 1924 и 1925. г. Наши привредници тада су били загрејани и одлучни да ову идеју остваре. Исто тако и надлежна министарства, као и привредне корпорације бавиле су се и потпомогле пројект о оснивању једног сајма у Београду, који би или једанпут или два пута годишње нашу престоницу претворио у центар агрикултурног, индустријског и трговачког живота Балкана и југоистока Европе. У то доба привредни услови, као и сам послован живот давао је читав низ гаранција за успех београдског са.јма. Послови у Београду су се развијали. На све се сгране зидало. Путеви водени, гвоздени, ваздушни и сувоземни су се пројектовали и израђивали. Само је недостајала одлучнија реч и упливнији став наших привредних корпорација и нашег пословног света, И ако је београдски привредни свет у то доба био загрејан идејом сајма, и ако су биле мобилисане најбоље воље, опет све је остало без икаквог стварног резултата. 06јективности и правде ради морамо рећи и признати да услови за један са.јам већих сразмера нису постојали у пуној мери. Пре свега ни једно место, које се могло узети у обзир у погледу сајмишта ни.је било погодно. Највише су долазила у обзир три терена. Прво у доњем граду београдске тврђаве. Тај терен и покрај неких преимућстава није ниуколико био погодан. Сури и сиви бедеми ни у ком случају нису могли да буду живи и привлачни декор за један са.јам где је потребна оптимистичка и шарена пулсација живота једног са.јма. Зидови неоплемењени зеленилом, терен без вртова, хоризонти које

затварају сура и оштра градска платна врло су мало привлачна места за послован и трговачки свет. А особито за странце, Други терен, који је долазио у обзир био је на Малом Калемегдану и дунавској обали. Али ни ту нису постојали сви услови. Особито прилаз дунавској обали био .је немогућ, а у исти мах естетски ружан. Остао је трећи терен: Топчидер или Топчидерско бодо. Топчидер је тако исто пружао сметње. Једино погодно место, управо место ко.је је давало наде одбору за оснивање београдског сајма у то доба је Топчидерско брдо. Само један услов био је сам терен: величина простора и лепота видика. Сви разлози постојали су противу овог пројекта. Пре свега на том огромном терену требало је израдити путеве и потребну трамвајску мрежу. Требало је спровести обилан водовод, а инсталације на Макишу биле су више но недовољне. Требало је спровести електричну светлост, израдити калдрму, начинити вртове, бараке итд. И све те потребе показале су се и сувише тешке и неизводљиве. Међутим,, при данашњим условима рада, видимо да је се опет нешто могло извести и остварити. У то- доба било је довољно новаца, цене су биле повољне, посто.јали су и други згодни услови. Да су се онда поступно савлађивале тешкоће данас би Београд био способан да значи нешто у трговачком животу Југославије, ако не Балкана и југоисточне Европе. Исто тако демографска структура нашег живља у престоници била би данас чвршћа. Међутим, Балкан осећа потребу за једним сајмом већих сразмера. Није потребно да показујемо на Беч, Пешту, Праг и Загреб. Последњи, по основању од са.јмова — солунски сајам — показује нам колико је Београд могао да игра улогу у привредном животу, и колико' је Солун успео да за неколико година смишљеног рада отме — прво 1 — Цариграду привредни и трговачки значај на Балкану, а затим да преотме економску улогу Београда, у погледу са.јмова, и ако привремено. ч После првог и неуспелог рада на стварању нашег сајма, ми смо преко београдске штампе пре три године опет отпочели кампању за основање ове важне привредне организације. И опет су се јавиле добре воље. И опет