Општинске новине

Стр. 130

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

су се заинтересовали наши привредни кругови, наши економски писди, као и државни чиниоци. Општина града Београда обећала је чак и новчану потпору. Али, опет гштање потребног терена за са.јмиште стваоало је главне и непремостиве тешкоће. И покрај најбоље воље ствар је промашила. И о њој се више не говори. Предлагани терен на левој обали Саве показао се као недовољно примамљив. У најбољем случају тамо и на Војном острву могао би да се приреди само сајам туристичких артикала и воденог саобраћаја. Међутим, данас је поново потребно покренути акцију за основање једног сајма у Београду. Економска депресија у- свету. засто ј послова и економска криза, као и друге неповољне појаве морају и треба да нас неуморно гоне на повећање рада, на стварању радиности једном речју, на једну енергичну, и то врло енергичну акцију. Треба прекинути са заблудом о тешкоћама. А особито треба прекинути са .још већом заблудом, да .је некад'а било боље и да треба чекати повољније услове. Ко добро познаје историју за њега је јасан један други закон и једна друга истина: свако доба имало је сво.је тешкоће и то често непремостиве тешкоће. Од када човечанство зна за себе оно ,је увек имало да се бори са свим врстама тешкоћа и препрека. Идеални се услови живота и рада никада без напора, и то крвавог напора нису јављали и не јављају. Пристати на стање мировања баш сада кад су кризе на све стране, примити пасиван став, истицати принципе уштеде баш онда када оне значе само умртвљавање огромног броја радних снага, све то значи усвојити принцип поступног и свесног самоубиства. Тешкоће су зато да се савладају, кризе су зато да прекале снагу и да људе начине племенитијим и бољим. СамО' је та.ј и такав пут услов изласка из кризе и начин за савлађивање свих тешкоћа. Живот треба схватити врло озбиљно. И ако се тако приђе тешкоћама и кризама, онда је њихово дејство- смањено за половину, као и само њихово трајање. Из тих разлОга и са тим побудама ми поново дижемо свој глас тражећи да се сви негативни принципи пасивности и мировања одбаце, и да се свесно уђе у савлађивање тешкоћа. А Београд има права да се за њега пласирају све наше жртве и све наше добре воље Београд има права да га што интензивније развијамо, да га чинимо привлачним не само за становнике наше Краљевине, већ и за остали и поштени пословни свет.

Југославија и цео Балкан су велики терен, на коме животни, културни и економски стандард има и треба да се стално развија. Цео је тај терен благодаран и племенит за рад, напор и живот. И природан центар свих радних снага, целокупне животне и стваралачке пулсације Балкана може и треба да буде једино и само у нашем Београду. Истичући поново идеју о стварању сајма у Београду, ми истичемо да у њему видимо и једно средство за обнову привредног живота престонице и за повраћај његовог пословног значаја у Краљевини. Сајмови привлаче послован свет, привлачни су радним снагама, које данас стоје пред прозорчетом „Коре Хлеба". Сајам би био потребан и за наше агрикултурне и сточарске артикле. Сајам би оживео људе и охрабрио духове. И ако досадашњи пројекти са сајмовима нису могли да се остваре због отсуства згодног терена за сајмиште, ми мислимо да и тај разлог отпада. У сред Београда налази се потребно земљиште згодно постављено за један сајам. Од студентског Дома и Технчког факултета, до Александрове улице, улице Краљице Марије, па све до Таковске са старим гробљем и Таш-мајданом налази се празан и врло простран терен на коме би се могли да подигну сви они потребни павиљони, које захтева један модеран сајам. Збиља ту се не би могло приступити зидању огромних палага, као што је то случај са сајмом у Прагу. Али ту су сви они услови који су потпуно идентични са сајмом у бечком Пратеру, а око познате Родунде. И тамо је све у лепим и веселим павиљонима. И тамо је терен исто тако велики, као и онај који предлажемо за сајам од Студентског дома до продужења Студеничке улице. За неколико година тај би терен био довољан, све док се не би оспособио онај на левој обали Саве. Други предлог који би имали да учинимо јесте у називу београдског сајма. Београд не сме да заборави свој значај и своју улогу у Краљевини и на Балкану. Да би та идеја била и саставни део његовог бића, његов хоризонт и његово гледиште мора бити увек велико: увек мора да ради у оној сразмери, која ће имати да од Београда створи један велики привредни центар за цео Балкан. Београд не сме да заборави да је он позван да у њему буде .једног дана Међубалканска Банка основана од свих балканских држава. Он не сме да заборави, и мора у том правцу да ради, да од Београда створи један велики привредни центар за цело полуострво. Зато би са.јам, који би имао што пре да се приведе у дело, требао да добије достојно име у Међубалканском сајму.