Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 145

зарада и плата. Шта више, у круг намештеника са погоршаним положајем, ушле су и оне кагегорије чије је стање у погледу принадлежности до сада било константно. Кретање цена важних животних потреба Кретање цена животних намирница и осталих животних потреба у прошлој години није било у знаку општих тенденција, које су владале на светским и домаћим тржиштима, изузев великих гратских центара. На име, док је на свима линијама владао општи пад цена, дотле се то у Београду мање осетило. Нарочито због тога, јер крај лаганог пада цена приходи највећег дела становништва смањивали су се много брже. Тако су животне потребе у односу на приходе постајале скупље. Такође није било пада цена код свих артикала. Цене животних намирница нису н'и из далека пале у оној мери у којој је забележен пад на унутрашњим тржиштима земље. Шта више, цене поврћа за све време сезоне остале су знатно веће него ли у 1930. Цене хлебу су, услед увођења житног монопола, остале непромењене. И оне цене, које су пале, нису ни из далека пале у размери у којој је то било очекивати. Такав је, на пример, случај са месом и месарским производима. Цене месу и производима пале су у прошлој години, али овај пад ни из далека није био у оној сразмери у којој су пале цене живо.ј и закланој стоци. Исто тако неповољно су се кретале и цене горивог материјала. С једне стране картел индустрије дрвета, а с друге картел трговаца угља успели су да одрже непроме њено високе цене и поред тога нгго дрво и угаљ падају у цени на свима странама. Такође остале су високе и цене индустријских производа. Овоме су, између осталога, доприносили картели и високи режијски трошкови. Цене овим производима одржавају се и због тога, јер се на рачун виших цена жели да компензира губитак проистичући из опалог промета. Уопште, кретање цена животних намирница и важнијих животних потреба у Београду у прошлој години није било у знаку опште тенденције падања. И у колико су пале цене тај пад није био размеран општем паду. На тај начин између цена односно коштања живота и прихода јављала се све већа диспропорција. Живот је бивао све скупљи, тешкоће и бриге живота све веће. Проблем скупоће истакнут је на дневни ред. Интервенција у корист потрошача тражена је у два правца: ослобођење формирања цена од уских интереса картелисане индустрије, опште обарање цен'а индустријских производа и појевтињење снабдевања основним и неопходним животним намирницама.

Перспективе за 1932 год. Од интензитета привредне кризе у свету и у земљи зависиће и привредни развитак Београда у текућој години. По свему судећи, у целој текућој години владаће тенденција заоштравања кризе. Послови ће се и даље редуцирати што ће повући за собом већи број незапослених и даљу редукцију надНица и плата. Стално смањивање куповне моћи, у колико не би било ублажено грађевинском делатношћу и јавним радовима, утицаће на даље опадање троговачког обрта што ће свакако имати за последицу знатно већи број падова. И трговина на велико осећаће све теже последице кризе, нарочито због немогућности инкаса својих потраживања у унутрашњости земње. Занаство ће трпети све више од фабричне конкуренције и у њему ће доћи до великих структурелних промена. На новчаном тржишту, такође, нема за сада никаквих изгледа за побољшање те се може очекивати даље погоршање кредитне ситуације. У вези стим појачаће се тешкоће и код банака. Тешко би било предвидети опсег грађевинске делатности. Али, у колико ова буде зависила од кредита њен ће опсег бити врло слаб. У колико ће се пак ангажовати приватна готова сретства за грађење то ће зависити од много околности, које се могу развијати у разним правцима. Довршавање започетих зграда може само првих недеља сезоне да оживи грађевинску делатност да би је потом, ако се не јаве нова грађења, сасвим нестало. Једна чињеница, ипак, говори да се у овој години нИ из далека не може очекивати прошлогодишњи опсег грађевинске делатности. Разлог томе лежи у хиперпродукци.ји већих и великих станова у центру и ужем градском појасу. Већи број празних станова у Београду (мисли се да их има око 2000) свакако не може да анимира бог зна какву грађевин'ску делатност пошто ће рента и онако мораги да пада. Такође се не би могао претпоставити јачи прилив станонвиштва у Београд у текућој години, који би могао служити разлогом јачег ангажовања готових приватних сретстава у сврху грађења. Радно тржиште Београда у наредној години биће у знаку веће навале. Несразмера између понуде и тражње рада биваће све већа. На једну тражњу долазиће знатно већи број. понуда него ли у 1931. Притисак на радно тржиште биће у толико већи, јер је и београдска привреда истурила из производног и радног процеса добар број радника, који чине стално незапослене. Овај притисак на радно тржиште, као фактор који ће све јачим интензитетом деловати у целој текућој години, утицаће и даље на редукцију надница и плата, на замену боље плаћене слабије плаћеном радном снагом. Смањење куповне моћи највећег дела