Општинске новине

Стр. 146

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

београдског становништва у текућој години огледаће се у редукцији његовог просечног животног стандарда. Овај ће бити у толико нижи, у колико се стално 1 опадајућим приходима не буду прилагодили други фактори, у првом реду цене животних намирница (пад цена животних намирница у Београду ни из далека не иде оним темпом којим се то дешава на другим тржиштима у земљи), цене неопходно потребних индустријских производа и закупне цене станова. Не изврши ли се прилагођавање ових фактора у већој мери онда ће смањење животног стандарда имати и других последица, у првом реду у здравственом погледу. А то наступа неминовно чим редукција прихода дође у тај стадијум да намеће редукцију исхране, чији просек и ранијих година није био у величини довољног минимума. Још више се може погоршати стање у погледу рационалности исхране. СТАНБЕНО ПИТАЊЕ Постављање проблема Погоршање економских прилика, које је пратило целу прошлу годину, избацило је на дневни ред и питање високих кирија, трговачких локала и станова. Проблем је постављен у тој форми, да су издаци на кирије остали непромењени, док су се изменили сви остали фактори економског живота — цене осталим животним потребама, плате, наднице. Нарочито је подвлачена све већа несразмера, која се јавља између високих кирија с једне и стално опадајућих прихода с друге стране. Непроменљивост издатака на кирије, на тај начин, апсорбовала је све већи проценат трошкова живота вршећи тиме рестрикцију осталих животних потреба и срозавајући животни стандард, нарочито економско слабих. У погледу високих кирија на трговачке радње примећивало се да је овај режијски издатак, у времену када опадају и промет и зарада, један од главних фактора, који утиче на одржавање виших цена трговачкој роби. Тако постављен проблем ангажозао је све интересенте — закупце и кућевласнике, трговце, занатлије и раднике. На много места дошло је до оснивања организација закупаца и станбено питање, као еминентан социјални проблем, постало је актуелно и прешно, у првом реду за велика градска насеља чији гро становништва чини економски слаб човек. Решење питања кирија захтевано је у оквиру државне интервенције. Из тих разлога дошло .је и до анкете, коју је, у инофрмативном циљу, сазвало Министарство Социјалне политике и народног здравља, а која је одржана 25 и 26 јануара тек. год. Бележећи ову анкету по хроничарској дужности ми ћемо изложити гледишта, која су дошла на њој до изражаја, чињенице, које

је анкета утврдила као неоспорне и предлоге, које је учинила у циљу решења овога питања. Гледиште појединих група на анкети На анкети су углавном биле заступљене пет групе интересената и то: претставници кућевласника, кирајџија, новчаних установа, привредних комора и радника. На постављено питање: Може ли се смањити закупнина станова и локала, ако може којим путем? пристанком кућевласника или законским мерама? Затим, има ли могућности да се то питање реши без штете по опште привреднс интересе? На овако пастављено питање представници појединих група заузели су овакав став: Кућевласници су, само се по себи разуме, били противу сваког ограничења права располагања приватном сво.јином. Њихова теза била је, да грађење у данашње време не одбацује примерну ренту, да су оптерећења висока. Ипак, допустили су тврђење да чист принос од зграда у Београду износи 5—6%, а изузетно иде и до 8% и више. Нагласили су, да су цене становима и локалима за последњих неколико година пале за 30—50%. У погледу трговачких локала .једини изузетак чини централни део чаршије у којој су кирије локалима и високе и чврсте. Рекли су, да је за отсуство нивелисања станбених прилика крива, поред осталога, и грађевинска политика, која је подигла цене земљишта и изазвала нездраву шпекулацију. Пребацили су Општини што се није постарала да организује јевтини грађевински кредит, да на задружној основи помаже изградњу насеља малих станова итд. Свој принципијелни став формулисали су овако: Тенденци.ја опадања кирија у Београду општа је појава, сем изузетака код локала у центру; свака тренутна принудна мера противу сопственика не може донети жељене резултате, а јача мера суспендовала би даљу изградњу и изазвала нове потресе у станбеном питању. Заступници кирајџија имали су сасвич супротну тезу. Они су одлучно захтевали државну интервенцију, која би имала за циљ да у извесном проценту смањи данашње закупнине станова. Противни су били сваком палијативном законском решењу не одбијајући, међутим, превентивне мере у корист решавања станбеног питања ван законске интервенције. Исту тезу заступали су и представници радничких организација, који су нарочито ударали гласом на нужност изналажења сретстава за стварање јавних и општих грађевинских фондова, који би служили изградњи малих станова. Са стране радника проблем је постављен у два вида: решење станбеног питања за оне који су лишени свакога прихода