Општинске новине

Умгтничка хроника: Сава Поповић Слик

ФРИДРИХ КАУФМАН У уметничком павиљону на Малом Калемегдану, одржао је своју колективну изложбу г. Фридрих Кауфман. Родом из Беча г. Кауфман већ дуже година ради на страни, управо изгледа да је постао нека врста „летећег Холанђанина" да не кажем торбара. Он 1 нам је дошао после, према његовом тврђењу, једне успешне изложбе у Загребу. Ни.је нам донео ничега ни у схватању ни у извођењу чега ми немамо у Београду и што један приличан број наших уметника не би могао учинити и боље. Г. Кауфман је једна врста импресионисте, који прибегава реализму и чак мучењу боје кад су у питању теже партије и то нарочито у случају портрета. У сликању предела је много срећнији и директнији но у поргретима или сценама из јеврејског живота. Тако су му најбољи радови „Под пуним сунцем", „Стари мост", „Штајер" и „Кризантеме". Од фигура је најуспелији портрет г. примаријуса Д-р Милана Шварца. Поводом ове изложбе потребно је скренути нарочиту пажњу на предговор у каталогу. Ја не знам ко је писац предговора, али је цео предговор као неки циркуски оглас у коме игра „најбољи светски кловн" (не Грок) или који је „најбољи циркус на свету" ма да је разапео свој шатор на вашаришту у Великом Селу. Примера ради: Уметност Фридриха Кауфмана „Фридрих Филип Кауфман је сликар од духа и талента. Он поседује све чисте сликарске елементе и спада у ред најпопуларнијих европских сликара. Оно што је у сликарству неопходно, код њега је наглашено, нарочито у платнима чисте визионарности. Његова карактеристична пластика огледа се у свим радовима, који у већини случајева обилују и видним особинам пријатне модерне декоративности. Сликарска осећајност код њега није овлаш показана, кроз колористику истакнут је темпераменат, а у сваком потезу наслућује се изве. сна сублимирана сликарска култура, коју Кауфман неоспорно има у изобиљу. По каткад опаажју се код њега оштре импресије, но само на први поглед, јер сви његови портрети и пејсажи имају баш ту одлику што су изванредно хармонизирани. Он је умео да осети лепоту влажне холандске атмосвере, као и грандиоз-

ност Париза, или пак сунчаност Француске. Путовао је много, обишао многе мајсторе и видео најбоља сликарска дела по чувеним уметпичкиу салонима. Разумљиво је онда што Кауфман има сва преимућства великог сликара и што је постао популаран у целој Европи. Тај директни додир са оним што је најбоље У савременом сликарству и оним што је остало од старих класика учинило је да је Кауфман дошао до свог стила, до своје форме, до свог чистог уметничког израза, који ће свакако имати много утицаја и следбеника. Као и многи сликари и Кауфман је прве своје успехе пожњео у Паризу, у чом старом граду где се цени и разуме уметност. А и иначе Париз је на Кауфмана много деловао и добар део његових инспирација потиче отуда. У суштини ту се формирао његов таленат, ту је он у свом сли. карству изразио разлику и мешавину француских и немачких сликара и на тај начин, сливши све што је првокласно у сликарству под своју кичицу, постао мајстор. Фридрих Филип Кауфман је син недавно умрлог слзеног јеврејског сликара Исидора Кауфмана, који је својим необичним и монументалним сликама, у стилу фресака, одухотворио стари јеврејски свет и чувене његове људе. Исидор Кауфман је био први учитељ свога сина Фридриха Кауфмана. После основе коју је добио од славног оца Фридрих Кауфман је ступио у бечку уметничку академију, а потом је обишао атељеа неколико чувених маЈстора. Код младог Кауфмана остало је нечег од очеве монументалности, коју је он у неким планинама из старог јевреЈСког света изразио, иначе, Фридрих Кауфман је, по мишљењу ев. ропских критичара, превазишао и оца и дае ремек дело. Сва његова досадашња појављивања у Амстердаму, Паризу, Келну, Брислу, Прагу и осталим градовима посведочила су веровање да је он велики сликар данашњице и достојан следбеник свог оца и својих учитеља. Зато ће будући кроничар историје уметности нашег доба име Фридриха Кауфмана ставити на најистакнутије место и подвући га као име мајстора који Је дао истински добра дела." Кад би се ма који од квалитета, приписаних г-ну Кауфману у овом предговору, огледали у његовим радовима на овој изложби ова би хвала могла бити и разумљива. Али