Општинске новине

Стр. 168

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Док Мартиноски увек схвати карактер објекта које слика, дотле баш то изгледа главна тешкоћа г-це Поповић. То се огледа у пределима „Влес", „Будва" и „Котор", не само да уметница није изабрала карактеристичне делове сваког појединог предела но ни у третирању ни у боји нема ничега по чему би могли знати да сви ови предели нису слика ни у једном истом месту, и то не баш неизбежно ма у коме од три поменута. Тешкоћа са којом г-ца Поповић карактерише и упрошћава облике огледа се у „Село" (бр. 5) где је свака одлика и дрвета и њихова облика упропашћена у тражњи солидности и целине маса. Судећи по мртвој природи (бр. 3) и по интересантним и осећајним цртежима (бр. 23, 24, 25) г-ца Поповић има услова да се развије у солидног уметника, али неоправдана деформисања у „Аутопортре" и тежња за површним ефектима рђаво схваћеног модернизма могу у најмању руку закаснити њено потпуно развиће. ТОМЕРЛИН Господин Томерлин, познати загребачки сликар, приредио је колективну изложбу својих радова у великој сали уметничког павиљона. Ја не знам код кога дела загребачке публике је г. Томерлин популаран, али, судећи по његовим радовима, то не може бити круг правих љубитеља уметности, јер је господин Томерлин неинтересантан као сликар а површан као рекордер народне ношње и живота. Избор предмета за сликање је од споредне важности. те тако бирање етнографских мотива не може се узети ни као врлина нити пак као порок овога сликара Ми имамо врло мали број сликара који се баве портретирањем сцена из народног живота и, несрећом, ни један 1 од њих — а нарочито не г. Томерлин — на висини уметности. Површно посматрање и извађење морају дати лоше радове и живи пример овога су радови г. Томерлина. Они немају етнографског значаја јер су и без потребних детаља народне ношње и без продубљивања народног типа и народних обичаја, а њихово скематично и стереотипно извађење, отсуство сваке имагинације, недостатак осећања за облик и боју, као и за финије нианске карактера чине да су ови радови без уметничке вредности. Ствари од етнографског интереса могу

се нотирати и у етнографским музејима, али је тада, у случају народне ношње, неопходно јасно показивање и кроја и орнаментике и боје у детаљу, потребан је тачан и интелигентан опис, јер шаренило по самом себи за етнографију је од споредног значаја. Међутим господин Томерлин нотира само ово шаренило, те његова платна изгледају као безбројан низ воштаних фигура у народној ношњи, чије су се ( шаре, због неког непознатог разлога, слиле у шарене мрље. Да би се пак из овога направила уметност, потребно би било избацити лутке, и заменити их комбинацијама уметнички осећених и разрађених облика, потребно би било унети композицију и више дубљег схватања народног живота и изабраних сцена. Овако пак радови г. Томерлина дају утисак — што се уметности тиче — нечег лажног, хладног и мртвог, бесмисленог. САЛОН ЗАДРУГЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ УМЕТНИКА 15 фебруара је отворена трећа изложба ове корисне установе. Ма да по бро.ју радова мања од прошлих изложби, по квалитету и по општој импресит превазилази две поетходне изложбе. Већина радова нису били излагани раније и вреди их видети. тим пре што је улаз у овај салон (Кнез Михаилова 16) бесплатан. Ма да велики део радова претставља доста високу уметничку вредност и могли би издржати и најстрожи.ју критику, ипак приказивање ове изложбе |е врло много отежано самим циљем задруге, ко.ја жели да довођењу у тешњи. додир публике и уметника омогући првима куповину одабраних дела по умереној цени а другима да. у колико је то могуће, прођу са што мање незгода кроз ова тешка времена. Те тако и најуздржаније критиковање радова, при чему је тешко избећи повољна и неповољна поређења, би могло имати последица које ни критичаои, нити пак само удружење, не би желели. Јер на послетку, овде је циљ брза непосредиа помоћ нашим квалификованим уметницима на првом месту, па тек онда долазе сви остали обзири. Између осталих активносги задруге организован је и низ предавања о уметности, који ће се почети ускоро одржавати у задругиним просторијама.