Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

брисати, јер треба прво изменити Статут, а и прилике су такве да се не може велики бро.ј лица бацити на улицу. Одбор је већ смањио плате чиновницима, и даље скидање плата не би донело оне резултате, на које се обично мисЛи. Греши се када се мисли и говори да су општински чиновници рђави, јер орромна већина је оних који су вредни и способни, и мора се њима одати признање за овако лепе резултате, које је Општина показала. Говорећи о кризи истиче да је она у својој најоштријој форми наступила у главном због неповерења у поједине моћне и велике установе, па се отуда појавио и песимизам у погледу срећног свршетка кризе. Криза ће проћи, биће тешка, али неће бити катастрофална, јер-се већ у току месеца децембра показало да се поверење повраћа. Не треба гу-бити из вида чињеницу да су кризе готово редовна појава и да се из њих излази радом, борбом и поверењем. На крају моли Одбор да предложени буџет прими у начелу, а у дискусији у појединостима могу се чинити извесне измене, где се то буде сматрало за потребно и оправдано. Одборник г. Милић Сокић у почетку свога говора наглашава да се у начелној дискусији о буџету одборницима даје прилика да у главним линијама пропрате и подвргну критици целокупан рад општинске управе, и да том приликом долази до сукоба, због којих је претходник г. Нешића претио одборницима, који су га у једној прилици критиковали, да ће их физички избацити из сале. Овај Суд показао је сасвим супротна расположења, јер је желео да успостави интимну сарадњу са Одбором. Суд је у своме експозеу истакао, да је овај буџет чист продукат друштвених недаћа и тешких економских прилика у којима живимо. Међутим поред тога он је још и продукат и неоспорна последица досадашњег финансирања и газдовања у Београдској општини. Молећи да му се не приписују задње мисли, истиче да постоји низ приватно правних односа између Општине и Државе, који нису регулисани. Општина је купила земљиште на коме је Мањеж за 35 милиона динара, за које стари комуналци тврде, да је општинско земљиште, па је ускоро по том двема одлукама уступила бесплатно Држави извесне делове на уживање. Општина београдска сноси огромне издатке ради издржавања појединих чисто државних надлештава. Подређени однос Општине према надзориој власти једним добрим делом узрок је данашњих теш- ких прилика у којима се налазе општинске финансије. Општинске самоуправе, за које су старије генерације водиле битку, уживеле су се V душу савремене демократије, и оне данас претстављају реалност живота, без које се градови не могу развијати. Сада се пред

парламентом налази пројекат закона о општинама, и треба нагласити сву потребу једног специјалног закона за град Београд. Даље истиче да Држава дугује Београдској општини отприлике онолико, колико износи данашњи њен буџет. Цифрама, за поједине године и по разним основима, доказује да Држава дугује Општини 327 милиона динара. С правом би се очекивало од наше Државе да Београд, који је био у националистичкој борби симбол истрајности, енергије и страдања, потпомогне сретствима из свога буџета, јер је Београд као престоница потребан целој земљи и њеном угледу. Место тога допустило се да Држава дугује Општини износ једногодишњег буџета. Слаже се с предговорницима да је уз предлог буџета требало поднети завршне рачуне за 1930, па и 1931 годину, рачуне изравнања, рачуне разних расхода и прихода, као и зајмова, јер би се из свих тих рачуна виделе тачне цифре личних, редовних и ванредних материјалних расхода. Спомиње да је бив. претседник Мих. Марјановић, један од најбољих претседника Београдске општине, доставл>ао уз буџет све ове рачуне, па је требало да и овај Суд тако учини, у толико пре што је у своме експозеу за прошлогодишњи буџет нагласио, да је то подношење рачуна од велике важности за даљи разво.ј општинских финансија. Замера буџетској комисији што је дала један штури експозе, који више личи на спроводни акт, и у коме нема •ни једне речи о општим приликама, које су утицале на састав овога буџета. Има још места где се у буџету могу спровести уштеде, и моли Суд да у појединачној дискусији изађе на сусрет захтевима за смањење расхода. Општина има разних обавеза по краткорочним зајмовима, приспелих меничних обавеза и обавеза према предузимачима, који су радове изводили на почек, тако да ће се наћи у не-' згодном положају, и требало би да г. Д-р Недељковић, који је у своје време онако пледирао 'за швајцарски зајам, каже да ли ће се Београдска општина компромитовати, јер је под притиском тих речи тражио да се швајцарски зајам закључи. Он сада међутим говори против зајмова. Од техничких радова предвиђени су само израда моста у Гробл>анској улици, зидање дезинфекционог завода, мртвачнице, кафилерије и гробница. Добија се утисак да је 1932 година само за сарањивање. На пошумљавање се не обраћа довољна пажња и ако је то прека потреба за Београд. Претходник г. Нешића укинуо је комитет за разраду генералнога плана, да би могао спровести неке своје планове о којима је већ било речи у Одбору. Задржава се нарочито на случају са електричном централом, која је 1927 године процењена на 192 милиона динара, а у 1928 и 1929 години инвести-