Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 185

Положај Бријанов у овом тренутку није био лак. Право на штрајк јесте дело његове младости, за које се он бориО'. С друге стране, он као претседник владе, био је једина одговорна личност, позват да чува и штити интересе државе. Бријан се. није двоумио, јер овде није било у питању право на штрајк, који је он признавао, већ спасавање државе од анархизма. Енергичне мере су предузете. Пругу је посела војска а противу свих оних који су се огрешили о постојеће законе, поведена је истрага. Предузете су све мере, да се сачува право штрајка, али тако исто и да се несметано очува саобраћај. Поводом тога било је У Скупштини интерпелација, и дебата је била бурна. Бријан је нападан као издајник својих идеја, спречавала су га да говори. Најзад, пошто је поднео извештај о стању штрајка, и мерама, које су предузете, он је свој говор завршио: А сада погледајте моје руке. На њима нема ни капи крви. Са 381 противу 94 Скупштина је примила дневни ред, који је влада предложила. У циљу да изведе реконструкцију свога кабинета, Бријан 31 октобра 1910 год. поднесе оставку. Са реконструисаним кабинетом, он излази пред скупштину 8 новембра 1910 г. и добија поверење. Бријан је успео да одбрани право на штрајк, али је тако исто знао спречити да се оно не злоупотреби и да на рачун права штрајка, страда ауторитет државе. Питање овога штрајка, који је могао бити од великих последица, регулисано је доцније мирним путем, али оно што је главно, и што треба подвући Бријанову изјаву, да на његовим рукама нема ни капи крви. Истина, он је овде још једанпут дошао у сукоб са социјалистима, који су од тада постали његови безобзирни противници, али је овде Бријан дао доказ својих великих државничких способности; истичући ауторитет државе и чување социјалнога поретка на првоме месту. о Други минстарство Бријана трајало је до 27 децембра 1911 г. када долази кабинет Мониса, који ће трајати свега три месеца, после кога ће доћи на владу Кајо, кога ће сменити после десетогодишње владавине Поенкаре. Пошто је изабран Поенкаре за претседника републике, ово место остало је упражњено, то он мандат за састав владе поверава Бријану и 21 јануара 1913 г. Бријан по трећи пут долази на чело државних послова, али пада три месеца доцније у сенату, у кабинету који долази после његовог пада он ипак оетаје као министар правде. На томе га положају затиче и објава рата. Из овога доба треба нарочито споменути његов пројект закона о трогодишњој обавези (1913 г.). Он је још тада увиђао сву опасност која прети француском народу од Немачке. Наоружање Немачке, ратна пропаганда, којој је на челу стајао Виљем II,

у главноме је било управљено противу Француске. Он је предвидео, да ускоро мора доћи до оружаног сукоба Француске са Немачком, којом ће се приликом решити и питање реванша. Као убеђени пацифиста, он није желео рата, али као државник, није могао седети скрштених руку, да мирно гледа наоружање Немачке, већ је морао бити спреман да у даноме тренутку прими одсудну борбу. Ради тога, он је ставио на проучавање предлог о грогодишњој војној обавези. Предвиђења Бријанова остварила су се. Ратна пропаганда Немачке све више и више се ширила. Неколико пута је ово питање било избегнуто, управо одложено. Користећи се својом војном надмоћношћу, Немачка је тражила прилику, да објави рат Француској. Виљем 11 у својим изјавама стално је наглашавао рат, као једно средство за постигнуће пангерманске политике. Рајхстаг је изгласавао огромне кредите за војне потребе. Рдт се приближавао и ништа га није спречавало. Бријан је у то доба био у изборној борби, из које је изашао као победлац. После кабинета Рибоа, који је трајао свега двадесет и четири часа, на управу државе дошао је Вивијани. У међувремену објављен је рат. Вивијани је поднео оставку свога кабинета, и објавио је кабинет светог јединства, у коме је Бријан заузео место потпретседника и портфељ министра правде. Остављајући да у осталим поглављима проговоримо о Бријановом раду за време рата, и нарочито о његовом великом раду на стварању Европске уније и организовању светскога мира, ми ћемо се са неколико речи задржати на његовој кандидацији за претседника француске републике, па д,а употпунимо слику Бријана као политичара. VII Избор претседика Француске републике, који је извршен 13 маја т. г. имао је много шири значај, но што су га досадашњи избори имали. Цела Европа управила је тога дана очи ка Версаљу, очекујући резултат избора. Главна борба је била између Думера, претседника Сената, који положај по једно.ј освештаној традицији француског народа, унапред осигурава избор за претседника Републике, и Бријана, Министра спољних послова. Борба између ова два кандидата у главном се водила на питању спољне политике, а нарочито на политици Бријановој према Немачкој. Његова политика према Немачкој имала је велики број противника, који су се борили свим средствима противу Бријана. Његова попустљивост према Немцима, сматрала се као слабљење престижа Француске у међународном животу. Пребацивало му се чак и то, да је својом политиком упропастио резултате војничког успеха Француске. Поред велике пропа-