Општинске новине

Стр. 200

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ова разлика (и ако није велика) целог дугог века њинога. Због тога је јела одређена за виши потпојас, а смрча за нижи. Ширина овога потпојаса треба такође да захвата око 100 метара. — И јеле ће се садити строго по прописима шумарске науке, сагласно са земљиштем и метеоролошким падежима. И за јелу важи оно, што и за смрчу, да ни на њој не сме бити поткресивања целих грана до стабла, нити сасецања врхова очекујући на њима непосредно подмлађивање. „Поткресивање" на овом дрвећу врши сама природа, сасушивањем доњих грана и гранчица, према природним потребама. — Уосталом, о овом ће питању бити исцрпнијег говора још једном овде даље. Главно је код овог засађивања, да сви појаси остану паралелни, и да се сви чротежу непрекидно од Дунава до Авале, тј. од севера до југа, односно од североистока до југоистока, посматрано од центра Београда. 7. Овим још није потпуно завршено излагање о овом систему одбранбенога пошумљавања у цељи заштите Београда од кошаве. Потребан је још један допунски појас оном главном од 500 м., који се може назвати унутрашњи мали појас, у односу према оном великом као спољашњем. Овај би допунски појас био широк свега 30—50 м., а он би имао три врло важна задатка: први би му задатак био, да служи завршним редовима јела у спољњем, главном појасу, као неки подупирач, те да би оне боље издржавале најјаче ударе кошаве, понекад као нека врста циклона, какве по.јаве нису уопште непознате код јаких и дуготрајних ветрова; — други би задатак био овом допунском узаном појасу, да ублажи најјаче, опет понекад циклонске, ударе северца, примајући на себе главни притисак тих струја, и одбијајући их увис, те завршне редове јела из спољњег широког појаса да на тај начин заштити од ломљења грана и врхова и од образовања на тај начин продора; трећи би задатак био овом узаном унутрашњем појасу, да ублажава и разбија и оне најслабије струје кошавине, ко.је ће се с времена на време можда пробијати кроз дебла и гране спољашњег, тј. главног појаса, те да обезбеђује Београду потпуно затишје. Овај би се допунски појас састојао од неколико узаних потпојасића, чија би вршна раван падала према Београду, и то: а) од 3—5 редова смрча одмах до последњег и највишг реда јела и паралелно с њима; — б) од 3—5 редова западњачких туја (Т. осас!еп{аМз), засаеђних иза предњег појасића, а које би својим врховима биле ниже од смрча; в) од 3—5 редова оријенталске тује -у- шиба;

—• и г) од 3—5 редова оног средњег (описаног под б) кривуља (Ртиз ипсша^а). Тек са засађивањем овог допунског узаног појаса, употпунио би се овај систем овог одбранбеног пошумљавања и био би обезбеђен од кварења и од најјачих напада кошаве, а и од изненадних напада, облика циклонског, северца, па чак, понекад, и врло ретких таквих ветрених удара са запада пред јаком каквом олујом. 8. Облик оиог сложеног општег појаса најбољи је: благ полукруг прилагођен пластпци терена. У овом би облику ова одбранбена шума најбоље била у стању да даје успешан отпор навали кошаве, савлађујући је и дајући јој жељени правац косо увис, да би била пребачена изнад Београда, Ако терен не би био — као што изгледа и да није —- подесан за полукружни овај појас, могао би он бити и у приближно правој линији између северних и јужних праваца,*) само увек имајући у виду главни смер и начин овога пошумљавања, где је непрекидност једна од главних потреба, те да се не би после стварале у шуми ветродерине (онакве, какве се стварају код вода вододерине), које би могле доцније постати фаталне за цео систем овога пошумљавања. Доцније, кад одрасте шума, тешко би било ове ветродерине запушити или их каналисати, управо би то било немогућно. Стога је ванредно'важно то, да се све унапред предвиди још при основном засађивању, да се ништа не пропусти, и да се све предвиђено изведе најсавесније и најсолидније. — Не сме с овде заборавити још ни то, да се у сваком случају морају избегавати оштре цик-цак линије и уопште оштри углови. У том би случају, иначе, сваки угао престављао сам собом слабу страну појаса и највећу опасност, да ту најпре попусти засад, чије би последице биле недогледно опасне. 9. Путови, којих мора бити кроз ову шуму, престављају већ собом велику опасност, да се не претворе врменом у штетне ветродерине. Због тога се за њих морају поставити ова строга правила: 1) Путова кроз ову шуму мора бити што је год могућно мање, а нарочито оних, који воде у правцу којим струји кошава; *) Писац ове расправе не жели да се упушта у детаљно расправљање питања о избору терена за појас овог пошумљавања, желећи да ово његово расправљање овде остане у главном начелно. Но, ипак, не може да не каже, да му се чини да би онај повијарац на којем је нова Астрономска опсерваторија, могао бити подесан за појас приближно праволинијне одбране Београда од кошаве, пошумљавањем. Писац.