Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 201

2) по могућству треба и улазни и пролазни путови да буду што ужи, у великој већини пешачки; 3) колски путови морају бити осигурани како при улазу у шуму споља тако и при излазу из ње у правцу Београда; 4) осигурање улазних и излазних тачака мора бити удешено тако, да се попречним постројењима спречи струја до максимума могућности, и да буде упућена косом равнином увис; 5) ово осигурање може бити или зидано, или од дрвене грађе, или опет од живе шуме, а строго се придржавајући косе равнине по којој треба да клизи ветрена струја; 6) сви путови који иду у правду струје, а нарочито колски, не смеју бити ирави већ извијугани у оштријим луковима, како кроз шуму, тако нарочито још и при наступању ка спољашњем улазу, а тако и код излаза ка Београду. 7) путови који теку дужином појаеа морају се потпуно прилагодити правцу појаса, као и конфигурацпји тла; али тако да газда имају упоље окренут трбух лука, према нападном правцу кошаве; најбоље је да ови путови не иду кроз унутрашњост шуме, већ изван најнижег појаса, споља, а други иза највишег појаса према Београду, 8) чак и пешачки путови не смеју ићи правом линијом у правцу ветрене струје, већ искривудано, гако да нигде и ни на који начин не стварају у шуми шупљине или празнине. Ш. Засађивање дрвећа и шибља при овом пошумљавању мора се тако распоредити, да се у правцу уздужном сади у редовима непрекидним целом дужином појаса, а у попречним правцу појаса, тј. у правцу којим струји кошава, мора се садити у троуглима. На тај ће начин моћи најбоље бити дат отпор ветру, јер ће сваки размак између дрвећа и шибља бити запушен другим дрвећем и шибљем из стражњег реда. Овако ће се моћи и дрвета боље развијати, и ако су засађена релативно у близу, — а ово је у овом пошумљавању врло важна околност, јер су баш потребне круне (крошње) дрвећа што развијеније. Овде је место објашњењу, да мало кресање, не целих грана до дебла већ само врхова грана које се буду додиривале, не само што ће се смети, већ ће се и моратп. разуме се само у најпотребнијем обиму. Ово мало кресање неће ништа шкодити ни оним четинарима, чије се отсечене граче не омлађују саме од себе, већ ће оно изазивати још и згушњавање круне, и чинити је непробојнијом за ветар.

11. Коса равнина поврх шибља и дрвећа, под одређеним углом, почев од кривуља па до највиших јела, најглавнија је од свега осталога. Она треба да буде што равнија пљошт. Од те пљошти зависи ваљаност целокупног система ове одбране Београда од кошаве. Ваљаност, пак, ове пљошти стоји у тесној вези са врховима како дрвећа гако и шибља. Дрвеће и шибље не може само собом одржавати беспрекидно једнак ппраст свој, те не може бити увек ни беспрекорне пљошти ове косе равнине поврх засада, кад се он остави самом себи, без човекове помоћи. Понека ће биљка морати израсти изнад осталих, услед чега ће се одмах образовати штетна рапавост у косој пљошти. Друге ће биљке морати, хтеле-нехтеле, кржљати из разних узрока, те опет стварати рупе и неравнине на овој косој пљошти поврх засађене шуме. Стога се мора на вештачки начин одржавати што равнија горња пљошт по врху засада. То се, пак, врши овако: а) Где је узрок слабијем порасту нпр. камењар, посно земљиште, или осушно, ту се мора ђубрити и повећавати влажност, и то још у првим годинама засада, а и доцније стално. Ђубрење се може изводити са релативно мало трошкова, ако се у јесец буде око дотичних биљака земља прековала, крупно у грудвама (штедећи жиле!), а потом ако се око њих буде наносило лишће, опало од околних четинара (лети понајлакше) или ако се буде довлачило лишће из оближњих лишћарских шума, или баш и додавало понешто згорелог или вештачког ђубрива. — Оскудица у влази, пак, може се поправљати, наводећи са виших положаја, помоћу малих ендечића воду од кише ка засталим биљкама у порасту, а и навлачећи зими снег на дотично место. — На посве каменито земљиште мора се довући добра земља из околине, и то још при засађивању. б) Биљке које јако ђикају изнад осталих могу се укротити помоћу ових срестава: прво, отклањањем од њих једног дела влаге, одводећи кишницу од њихових стабала, а затим одгртањем зими снега од њих и превлачећи га на осушна места, итд.; даље, чишћењем четина испод ових биљака, да не би трул >ењем гнојиле земљу (сасецање, пак, жила не сме се овде лрепоручити, јер су четинари осетљиви према ранама уопште). в) Сасецање врхова свем шибљу и дрвећу, па и самим највишим четинарима, јелама и смрчама, мораће се вршити у овим засадима, да би се одржала равна коса површина целог засада и што глађа пљошт, ради лакшег и правилнијег одбацивања ветрене струје. Код кривуља, и код исгочних и западних туја, тај посао није ни тежак ни оп' ~ан; јер кривуљи немају стабла, а клеке и гује обнав-