Општинске новине
Стр. 202
' . • ■—
ОПШ1ГИНСКЕ НОВИНЕ
љају и саме своје скраћене врхове. Али је врло сумњиво, а и врло компликовано скраћивање врхова код смрча и јела. Код њих прети опасност да овим скраћивањем сасвим изгубе своје врхове, те доцније на дотичним местима, да се створе трајне рупе у косој нљошти, које би онда могле да изазову у шуми ветродерине, онако као што водеие бујице образују штетне вододерине на сличан начин. Но, како и иначе смрче и јеле губе често своје врхове због промрзнућа вршних пупољака њиних, то се морамо упознати нешто подробније са овим тешким питањем. Овде имају да се упторебе две баштованске вештине. Прва је у томе, да се никад не врши ово сасецање врхова врло ниско А то ће се постићи на тај начин, шго се неће чекати да дотичне биљке за неколико година израсту знатно изнад нироа опште косе равнине. Само се ни у овоме, опет, не сме претеривати, па одмах штрпкати чим врх које биљке израсте над осталима за %—У2 метра. Уз ово сасецаење врхова на смрчама и јелама мора се неизоставно предузимати у исто време и друга једна важна операција, наиме: морају се одмах предузети мере за вештачко извођење другог врха. То се ради на тај начин, што се одабере нека грана из првог нижег пршљена грана из дебла, која има добро развијене вршне пупољке (какав је случај већим делом на јужним гранама, које су дуже изложене сунцу), пак се та грана привеже усправно уз мотку привезану уз горњи део зарубљеног дебла. Чим ова гранчица добије усправљенији положај од ранијега, одмах ће јаче појурити уз њу биљни сокови из дебла, и она ће се стати боље развијати, тако, да се на дотичној биљци развиЈе, од вршног пупољка усправљене гране, врх, који се кроз 2—3 године више и не разликује од осталих околних врхова.*) Међутим лвај ве-
*) На овај сам начин извршио ја успешно две онакве операције 1916; једну на правој оморики Панчићевој, која је осетљивија у свему од обичних смрча и јела, а другу на лепој Костеријановој сребрнки смрчи, још осетљивијој и од оморике. То је било у парку Мушке учитељске школе јагодинске. Оба ова лепа дрвцета, од нешто више од 2 м. висине, отсекли су Аустријанци 1915 за „кристбауме", на пола метра од земље. Кад сам се у фебруару 1916 вратио у Јагодину из Врњаца, где сам се био предао непријатељу, одмах сам молио аустријског команданта болнице, смештене у нашој школи, и добио допуст да смем ући у школин украсни врт и разгледати стање ботаничке баште у њему. И, разуме се, ожалостио сам се за наша два биљна мезимчета. На даљу молбу допустио ми је комндант и дао ми једног болничара, те смо уз обе биљке побили по мотку, и по једну грану привсзали. Под мојим даљим надзором ове су
штачки врх биће сада нижи него што би био, да се није морао онај првобитни врх скраћивати, те је сад овај нови врх изравњат са врховима околног дрвећа, чему се и тежило предњом операцијом. При овој операцији треба обратити пажњу на ове радње: а) пресек места дебланцета, где је скраћен врх, треба да је кос, глагко срезан и без зацепљења коре, те ће оваква рана зарасти и обрасти за 2—3 године; б) гранчица за вештачки врх треба да има на свом врху бар 3 добро развијена пупољка, особито средњи, а, по могућству и 4, али коЈе долази у реткости (најподесније су гранчице које су израсле са јужне стране); — в) гранчица за вештачки врх не сме се одмах приљубити доњим делом своијм сасвим уз мочицу, да јој се не би повредила кора у сасавијутку при дну (унутрашња да се не би згњечила, а спољашња да не би напрсла); г) прве јесени треба да се појача то приљубљивање новог врха уз мотку, али опет не потпуно, већ то треба извести тек друге јесени; — д) ако би остале гранчице око- ове узете за вштачки врх биле сувише бујне, па би било опасности да ову угуше, онда треба на свима тим осталим гранчицама посећи средње вршне пупољке, а по потреби и део гранчице на којој су они; овом ће се операцијом постићи то, да те дотичне гране застану у порасту, и место да се развијају у дужину вршним пупољком, оне ће потерати по две гранчице из пупољака са стране, чиме ће само постати круна гушћа на том месту, које је за наше цељи баш добро, а вештачки врх расти ће несметано у вис и у страну; — ђ) овако треба поступити и са гранама околног дрвећа око вештачког врха, које би биле опасне за њ. На овај ће се начин изводити вештачки врхови и на свим другим четинарима (а и лишћарима уопште), којима зими буду вршни пупољци промрзли или иначе уништени, на врху стабла 12. Обезбеђење равне косе површине за доцнија времена отпочиње се још при засађивању биљака. То се најбоље постиже одбирањем здравих биљака за засађивање, и сортирањем одабраних као здравих по развијености. — Треба, наиме, засађивати само потпуно развијене биљке, како шибље тако и дрвеће, са добро и правилно развијеним жилама и првим танким стаблима и гранама. Све што је начето, оштећено, огуљено, закржљало, искривљено итд. треба немилице шкартирати, пак засађивати само потпуно исправне, првокласне биљке. То је, што се тиче опгране образовале дебла, и до јесени 1918 обе су биљке биле скоро неприметно обновљене са лепим стабаоцима и врховима. Писац.