Општинске новине

Београд је са највећам иијешешом одао иошшу Арисшиду Бријану

Београд је са најдубљим жаљењем примио вест о смрги Аристида Бријана, великог пријатеља нашег народа и почасног грађанина Београда. Суд и Одбор о. г. Б., као званични претставници Београда, на својој седници од 7 марта т. г. одали су са највећим пијететом пошту сени поч Аристида Бријана. Пошто је саопштио Одбору ' тужну вест о смрти Бријановој,. претседник Београда г. инж. Милан Нешић сдржао је говор у помен поч. Бријану: - Умро је Аристид Бријан, велики државник, велики поборник мира, укратко речено — велики човек! Мали је број великих државника који су тако познати широм света као што је то случај са Аристидом Бријансм. Још је мањи број људи за чије име и делатност су се везивале жеље и наде стотине милиона живих душа свих континената и свих раса. Кроз више година Аристид Бријан био је персонификација идеје мира, једини одговорни државник у чију су искреност версвали сви пацифисти и сви мали народи. И кад је 1926 године примио Нобелову награду, у знак признања за постигнуте споразуме у Локарну између Француске и Немачке, уз ту награду је следовала и искрена захвалност свих искрених пријатеља мира широм света. Југословенски народ дугује специјалну захвалност овоме великом човеку. Јер да није било Бријана, тешко је замислити да би се ствсрио Солунски фронт и постигли они славни резултати који су проузроковали пропаст централних сила. Бријан је био први политичар који је схватио важност Солунског фронта и који се као Претседник владе заложио свом снагом да убеди и војне и политичке кругове о потреби стварања Солунског фронта. Његови напори у томе правцу обезбедили су му вечиту захвалност југословенског народа. Наши предходници у овом Дому, дубоко сам уверен, имали су то у виду када су га, на свечаној седници Општинског Одбора од 30 јануара 1921 год., изабран за почасног грађанина нашега гордог града и једној од улица престонице дали његово име, Каријера Аристида Бријана, Господо Одборници, претставља читав роман. Рођен у Нанту 1862 године, он почиње адвокатуру и новинарство у месту рођења, да доцније за-

плива у Паризу, као социјалиста, у велику политичку бсрбу. Са Жсресом оснива орган странке „^НишапИе"; 1894 год. намеће конгресу идеју генералнсг штрајка; 1910 године,

1" Аристид Бријан, почасни грађанин града Београда

као министар-претседник спасава земљу мобилизацијом жељезничара од покушаја штрајка на свима пругама. Тада је био већ одавно искључен из странке, али ,/е он увек остао у уверењу да се бори за праведну ствар. И када је после рата стпсчео да водп политику мира на широким основама сарадње и поверења између народа, социјалисти су му заборавили увреду и увек га помагали и у Парламенту, и у народу. Аристид Бријан био је једанаест пута рессрни министар и преко осам пута Претседник владе, У својој дугој политичкој каријери оставио је два трајна споменика које