Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 205

18. Пре завршетка ове расправе потребно је осврнути се још на три питања, која су у тесној вези са овим довде изложеним. Овде се могу ова питања само додирнути, у неколико напомена, а доцније ће се морати говорити о њима опширније и подробније. То су питања: а) о пошумљавању дунавске обале и леве и десне, од више Земуна па до испод Кланице и даље низ Дунав; б) о пошумљавању Во.јног острва, и в) о Земуну и Бежанијској коси. Дунавске обале, и лева и десна, од повише Земуна па до испод Кланице , морају се пошумити такође, у вези са главним пошумљавањем, и на сличан начин као и главно пошумљавање. За тај посао морају се вршити засебне и исцрпне студије. То ће представљати засебан проблем, можда чак и тежи од главног пошумљавања. Најтеже ће бити одабрати шибље и дрвеће подесно за дунавски мочварски терен. Ослонити се пак на саме лишћаре, то је немогућно, јер се њима, као што је овде напред изложено, не може вршити обезбеђење од кошаве, већ само нешто мало ублажавање, па и то ублажавање би се тицало само летњег доба, кад је оно најмање потребно. Али, нада ипак није изгубљена. Именоваћу овде два четинара, који ће се моћи врло корисно употребити за ову цељ. Само је питање, да ли ће њих два бити довољна. Међутим ће бити школованих шумара који ће наћи и других подесних четинара, који напредују у мочварима и обалском. песку. Ова су два: а) кривуљ, раније описан као четинарски шиб, под в, под именом Р1пиз ти§ћиз, 8сор., а други је четинар дрво, американска мочварска цитреса (ТахосНит сЦзИсћит), која је аклиматизована на хладније поднебље.*) Она расте у мочварима и на пиштољинама; на подесном земљишту развија се брзо, и добија стабло њено необичну, колосалну, дебљину. Шта више ова ЦИтреса и исушује мочвари. Моје је уверење, да би се одбрана Земуна од кошаве могла извести и само помоћу ова два четинара, вешто распоређена у одбранбене појасеве. А пошто ова ципреса расте на подесном земљишту брзо, то би се могао десити случај, да Земун осети благо-

*) Треба питати у Расаднику шибља и дрвећа Милована Милорадовкћа, у Јагодини, где је пре четири године изведено из семена ееколико стотина таксодијума, који би требало да су сада одрасли и однеговани.

дати овог одбранбеног пошумљавања и пре Београда. Овим пошумљавањем дунавске обале око Земуна и низ Дунав до испод Кланице, а и Војничког острва, био би у исто време у главноме решен и проблем заштите Београда од северца, у овом сектору. Кад би се урадило још штогод (али опет потпуно плански) око земунске тврђаве и на Бежанијској коси, онда би били потпуно заштићени од северца и Земун и Београд, — у колико се они уопште могу заштитити од северца. И о томе се мора доцније писати посебно и спширније. Војничко острво, пак, требало би одмах и безусловно пошумити цело. То би пошумљавање морало бити само у цељи заштите Земуна од кошаве, а Београда у исто време од северца, а које би се пошумљавање морало извести по истом систему по којем је овде предложено пошумљавање источне околине Београда, тј. удешено, да својим врховима шума пружа ветровима косу равнину, по којој би се одбацивали косо — увис. На тај би начин били делови Острва засађени са источне и северне стране четинарским шибљем, а средина као и западни део и јужни, високим четинарским дрвећем. Требало би сасвим напустити данашње смерове за уображене приходе од плажа и других грађевина на Војничком острву. Шта више требало би озбиљно промислити о томе, да ли плаже и зграде, на земљишту ровитог острва од наноса и песка, не би могле некада проузроковати одношење целог острва о неком катастрофалном поводњу, док би оваквим пошумљавањем био терен на Острву тако утврђен жилама дотичног дрвећа, да острво не би могло више никада бити однето. Доцније пак, кад шума на острву буде одрасла, могла би се зацело искоришћавати попаша по њој (само оваца), а можда би се могло' удесити и при.јатно летње шеталиште V овој шуми на острву. На овај би начин био онда решен и целокупан проблем о заштити и Београда и Земуна од ветрова уопште, пошто и иначе није ниуколико потребна нарочита заштита ни Бесграда ни Земуна од јужних ветрова, а тако исто ни од западних. Појас, пак, који се већ засађује око Београда и с тих страна остао би као врло важан објекат здравствени и украсни. Но о овоме, нека се даље расправља опширни.је у овом одличном и иници.јативном часопису Београда, који задивљује укусним својим издањима.