Општинске новине

Стр. 208

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ја. И један и други су у духу лозинке „Натраг у природу"! и оба представљају савремене методе станбене реформе и хигијенскијег становања. Само док први потпуно решава проблем пренасељености, дотле други само одстрањује, односно ублажује невоље које из тога проистичу. Савремене бабилонске конгломерације у виду велеградских насеља пружају максимум штетних услова по здравље својих чланова. Није чудо да се увидела потреба да је таквом стању ствари пОтребно противустати. Ховорд решава станбени проблем у погледу здравственом, дајући својим насељима истовремено и карактер економске заједнице. Али ни.је им успео дати обележје економичности. Као доказ овоме служи околност да су се насеља по Ховордовом обрасцу изграђивала у већој мери само код најбогатијих народа (Енглеска, Америка), док код мањих (Чешка, Аустрија) брзо се одустало од ове изградње или у најбољу руку она се свела на најмању меру. У неодољивој тежњи за реформом становања тражило се решење и у финансијском погледу изводљиво. И зато као компензација за обраде по систему ^агсЈеп-сНу, које су скопчане са знатним трошковима, код сиромашнијих општина осниване су баштенске колоније. У ствари оне значе компромис између савремене тежње великоварошана за бољим становањем и расположивих новчаних средстава. Индустријски и трговачки разво.ј градова у минулом столећу проузроковао је, с једне стране све већи прилив сеоског становништва у вароши, док с друге стране грађевинска делатност и ако интензивна. није могла у пуној мери задовољити потребе. Природно је да је ова пренасељеност још више погоршава и без тога очајне станбене прилике. —- Услед несразмерног пораста вредности земљишта штедело се при грађењу у простору и то на рачун светлости и ваздуха, а на пуну уштрб људског здравља. Никакви грађевински прописи ту нису помогли. На место дворишта и вртова ницали су читави квартови т.зв. Миетскасернен (касарне под најам) — легла туберкулозе и других болести. На другој страни све већа мотооизација саобраћаја гушила је и без тога већ загушљиву варошку а тмосферу. Рат је 1'ош више у овом смислу погоршавао животне прилике великоварошана. Цивилизација се и свде показала као мач са две оштрице. Кобне последице највише су осетила деца, а т.зв. варошки сталеж — виша друштвена формација, ко1'а има неоспорно највећих заслуга за савремену културу, почела .је показивати несумњиве знаке декаденције. Животни услови великоварошана из основа су промењени. а неповољни фактори утицали су тако снажно, да се почео и организам морфолошки мењати и то у правцу мање резистентности. Из ове

средине рађале су се генерације алкохоличара и редови сталних незадовољника против сваког друштвеног поретка. Не претставља ли овај елеменат баласт за друштво, ко.ји се јавља у крајњој линији као последица нехигијенске, сувише једностране и материјалистичке изградње градова? Социолози и економичари увиђали су опасност од пренаглог пораста градова и упозоравали на све немиле последице овога процеса. Као реакција на све ово појављује се низ техничких мера које су тежиле побољшању животних услова и станбених прилика у великим насељима. Тако, поред електрификације прилазних делова жељезничких пруга, забрањује се изградња фабрика у самом насељу, а на другој страни појављују се стремљења да се створи што већа зелено обрађена површина у самом насељу и његовој околини. Нарочито у модерној архитектури овај је принцип дошао до свог пуног изражаја, а методе савременог уређења градова поч^.че' су се на свима пољима грађевинске делатности ригорозно примењивати. Тако је урбанизам славио свој триумф. Међутим, све ове мере које су тежиле асанацији градова показале су се у многим случајевима — услед већ тешких постојећих прилика — као недовољне, а често пуга као уопште неприменљиве. Стога се и јавља крајем прошлог столећа покрет за оснивање градова у зеленилу вртова и паркова и враћања ка природи, јер другог излаза није било да се смањи проклетство' туберкулозног пакла. Ховорд решава станбено питање у погледу здравственом, техничком, социјалном и економском, али не и у погледу финансијском. Нарочито за сиромашни.је општине Ховордов идеал је био недостижим. Његозо решење намеће заједници несразмерно велике обавезе према изворима прихода. Километража општинских инсталација, управо величина комуналних инвестиција је овде у обрнутој сразмери према броју становника, те на разлику од обичне изградње насеља овај неповољни однос је овде јаче изражен. Према томе, Ховордовом учењу следују само финансијски јачи. Она.ј пак елеменат ради кога су ове реформе и предлагане најмање је осетио благодети Ховордовог учења. Тако фабрички радник, занатлија, чиновник и даље, после напорног рада у загушљивим просторијама, враћа се кући у исто тако загушљиве „касарне под најам". Осмочасовно радно време омогућило је, међутим, радном елементу, да после дневног труда пооведе извесно време на свежем ваздуху. Неколико часова седења у варошком парку не може се сравнити са слободним кретањем у баштици. Нарочито за децу ово важи још у јачој мери. Осим тога директним додиром са природом и радом у њој, човек се васпитава не само физички већ и душевно. Силом прилика изоло-