Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 209

ван од ње, он је благодарећи овом додиру боље упознаје и више воли. Увидевши све ово, на Западу су почели са великом акцијом око оснивања баштенских колонија. Благодарећи овом покрету, баштице су престале да буду привилегија бо* гатих класа, и ницале су около великих вароши као печурке. Рат и његове последице још више су убрзале њихово развиће. Енглези, доследни Ховордовој идеологији, кад су осетили опасност од последица пренасељености Лондона и других великих вароши, подижу градове у зеленилу, један за другим. Тако постају по Ховордовом узору Лечворт, Хемпстид, Порт-Санлајт, Харборн и т. д. И ако нека од ових насеља нису изграђена онако, како је то Ховорд замишљао, те им недостаје један део његовог принципа, ипак сва она без изузетка представљају најидеалније решење станбене реформе и здравог становања уопште. Тако на пр. Хемпстид на разлику од Лечворта и др., и ако није изграђен на економској основи т.ј. насељавање се не јавља овде као резултанта изниклих предузећа (фабрика. трговина и т. д.) већ просто као тежња здравијег становања, ипак оно као тип насеља има свој значај, .јер у крајњој линији значи неоспорни социјални бољитак. На континенту немамо много оваквих самосталних градова у зеленилу, зато нису ретке сличне обраде у непосредној близини великих центара, где се .јављају као периферијска насеља која, узгред буди речено, немају ничег заједничког са нашим Јатаган-Малама и не представљају легло епидемија и опасности за матични град, већ обратно замењују заштитни зелени појас служећи главној насеобини као резервоари свежег ваздуха. У осталим европским земљама баштенски покрет узео је различите форме и димензије, негде мање негде веће, а у појединим крајевима покрет је огроман, свеопшти. У Данској например само у околини вароши Кодањ има преко 10 000 породичних баштица. Начин оснивања баштенских колонија је следећи: у име чланова удружење узме у закуп од општине потребно земљиште, побрине се за ограђивање, водовод и парцелишући цео простор на једнаке делове издаје исте у пазакуп појединим члановима. У свима баштицама изграђени су ладњаци према жељи закупца односно пазакупца. У сваком ладњаку инсталирана је електрика тако да се може јело подгрејати и кафа или чај спремити. Интересантно је да у данима државних празника сваки ладњак је украшен наиионалном заставом. За децу је нарочито резервисано игралиште са атракционим и гимнастичким справама. По уређењу данске баштице предњаче. Већином су украсне, док

само мањи део резервисан је за поврће. За време рата, када се је и у ово.ј земљи осетио недостатак у исхрани, ове баштице су добиле претежно апровизациони карактер. Иначе поред цвећа и поврћа, негује се у њима и ситно воће као јагоде, малине, рибизле итд. У Немачкој покрет датира још од 1820 год. када је варош Кил дала у закуп својим грађанима земљиште ради сађења воћа и поврћа. Да би олакшала економисања почетника, Општина .је тек у трећо.ј години почела са наплаћивањем закупа. Данас цела покрајина Холштајн у погледу аграрне продукције бави се претежно вртарством. Услови су за ову грану пољопривредне производње нарочито повољни. 1901 године варош Кил је имала већ 2.509 оваквих баштица по 420 кв. мет., док 1912 год. ова се цифра попела на 10 090. Данас Немачка броји 407.000 породичних баштица. Највеће заслуге за овај покрет, као што смо већ споменули, имао је Д-р Шребер. Развиће овога покрета ширило се веома брзо на бази удруживања, тако да сада поједина већа друштва издају и своје часописе. Осим тога покрет је био фаворизиран разним одредбама ко.је су дошле до изражаја и у кодификацији. Тако на пр. општине су дужне резервисати одговарајући простор и за баштенске колоније. Он улази као саставни део зеленог заштитног појаса вароши, јер по природи својој баштенске колоније врше исту заштитну функцију, с том разликом што се на овај начин знатно растерећују општинске финансије, па чак шта више ствара се и нов извор комуналних прихода од закупа земљишта. Благодарећи томе данас Берлин, Дрезден, Лајпциг, Хамбург, Кил и др. веће вароши изобилују Шреберовим баштама. У Француској и Америци баштенски покрет је организован на филантропској основи. И нашој широј .јавности позната су из дневних листова на пр. Фордова настојања у том правцу. У Аустрији, нарочито у околини Беча, покрет је вео^ла развијен. Специјално за време рата он је био форсиран. Тако је изникао један посебан тип ових баштица зв. Кпе^бјгегоизе^аг^еп (ратне повртарске градине), које су силом прилика имале велики апровизациони значај, али им је недостајао здравствени, естетски и културни део њиховог задатка. У недостатку земљишта колоније су се често задовољиле и са на.јгором земљОм, где никаква друга култура не би се дала применити. Али и на оваквом терену благодарећи ентузијазму колониста, оне су показивале добре резултате. Општина их у сваком погледу помаже те и у свом буџету предвиђа потпору за оснивање баштенских колонија, а поред издавања земљишта у закуп под повољним условима, снабдева колонисте расадом, дрвећем, семеном. узајмљује им алат, подиже водовод и ограђује земљиште. Осим