Општинске новине

Др. Р«л>« Армиатовић Београдско

I Човек не задовољава своје потребе увек на исти начин. При том, по самој својој природи човек је упућен на то да размишља о ономе шта ради. Свакоме раду посвећује извесну пажњу, јер ни један рад није механички обављен. Тако је његов рад у сталној еволуцији, у непрекидном покрегу. Тај покрет је мењао и њега самога, у псгледу његових жеља, његових потреба. Човек пре сто година — да не идемо даље — имао је друге обичаје, друге манире, други укус, живео, једном речју, другим животом. Тако је коло жгвота у сталном покрету. Да ли се брже или спорије окреће, говори о јачем или слабијем напредовању човечансгва. У тој еволуцији која се појављује и на привредном пољу, занат је иретеча данашње техничке усавршености. Али то ни.је једина заслуга заната. Он је и у култу човека играо видну улогу. Занатлија је владао — а то мора и данас — укусом свога потрошача. Он му је стално додавао нове објекге којима је овај гасио жеђ својих погреба. Занат је био један од покретача еволуције света, а и данас, иако је његова улога много ослабила, он подмирује знатан део људских потреба. Београд је пре свега био привредни центар. У Средњем веку онај ко.ји је владао Београдом, имао је у својим рукама и византиско-европску трговину 1 ). Тај његов значај није се ни мало променио ни у новом веку. Али, колико год је Београд био централна тачка трговачког промега између једне и друге стране коју одваја Дуназ, толико је он био срце и занатства свих крајева даиашње Србије — кад се ова ослободила туђинског господарства. У Београду је била сконцентрисана моћ еснафа. Ту су се стварало младе силе, који су се после ширили по целој земљи; једном речју, Београд је био средиште занатства сваколике Србије. Занатство има за историју Србије један нарочити значај. Како је у политичком и у привредном погледу наша држава млада и неразвијена јер је тек пре једног столећа појавила свој живот, то је било немогуће да култура, која је постојала у другим напреднијим земљама, продре у ове крајеве неком нарочитом брзином. Ту је требао да се пређе нут, који су неминовно прешли и други нар;>ди,

х ) Годишњница Н. Чупића — књ. XXI стр. 20-

занашство са том разликом што се могло пре 100 година да за извесне ствари лакше нађе учитеља, него пре 300 година. У томе напредовању занатство је било и ако не једино, а оно најважије. Занатлија је био скоро једини прерађивач тадашње Србије. Својом свршеном еснафском организацијом, он .је могао да у потпуности задовољи потребама целе земље. Из села у село, из вароши у варош, занатлија је носио своје производе или је ту и сам радио. На тај начин он је био и главна спона између села и вароши. Зато многи називају занатлију носиоцем наше нацеоналне идеје II У Београду еснаф је имао скоро сву власт. Заправо, према неким забелешкама, еснаф је сачињавао Београдско „обштество". 1 ) Они су се бринули о цркви, о школи, о сиротињи, одлучивали у свима питањима Београда. Кнез Милош преко трговаца и занатлија саопштава своје наредбе. 2 ) 24 августа 1824 године београдски еснафи сакупљени на њиховом земаљском магистрату изабирају Николу Дану, који ће заступати варошке београдске послове, што је и Кнез Милош потврдио. Колико је признање уживао еснаф код Кнез Милоша, сведочи његова наредба од 27 марта 1836 године којом он наређује Кмету београдском да „кмет свагда у добром споразуменију с еснафом буде, и с овима свагда дела своја совершује", или где он наређује полицији у Београду, да „што се тиче еснафа и њихових приреза, у то се мешати немојте, већ свршујте само дела полицајна". Београд је имао најбоље развијено занатство. Сваки је занат имао сво.ј еснаф. Како је у другим градовима, а на селу још мање, занатство било слабије развијено и неорганизовано, то је београдски занатлија држао у својим рукама сву моћ на томе пољу. У њему се израђивала роба за целу земљу, из њега су се слали мајстори, кад год .је то требало, по свима крајевима. У Београду су еснафи најбоље чували своје традиције. Ту је он имао највећу моћ не само за време Кнеза Милоша, него и за време Турака. За време Турака занатом се у вароши није могао бавити сваки. Турци су имали привилегије за многе занате. Тако је једино Турх ) Др. Тих. Р. Ђорђевић — Архивска грађа за занате и еснафе у Србији у X III. 2 ) Др. Ђорђевић — Архивска грађа стр. 85.