Општинске новине

Стр. 216

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

чин могао бити: сарач, казас, табак налбанта, док су Срби били: терзије, туфекџије, ретко берберин, папуџија и друго. 1 ) И сељак се бавио занатом. Тако су они за своје потребе ретко кад силазили у варош, осим по со, мало гвоздених израђевина, алата и других ситница. После ослобођења Срби се баве свима пословима заната. Занатлије са села, који се на селу бавио занатом као својим споредним занимањем, долази у варош, и ту преузима посао који су радили Турци. Одласком Турака, наступиле су, поред национализовања заната, и друге његове реформе. Турци су били главни потрошачи онога што се за њихова времена израђивало. Срби нису могли наставити њихов рад, него су морали да се донекле придржавају рада и израде, која је жла у селу. Упоредо са тиме појављују се и нови занати, као пекар, књиговезац, звоноливац, шнајдер. Према Ђорђевићу стање Београдског еснафа било је:

терзијски болтаџијски механџијски бакалски ћурчијски абаџијски папуџијски дунђерски магазаџијски касапски калпакџијски симиџијски баштованџијски јогурџијски осталих заната Свега: 637 864 Како се види у време од једанаест година наступила је јака промена. Са 637 број мајстора се пење на 864 — не рачуиајући Јевреје и Гроцко, што значи да се њихов број повећао за више од 30%. Број врсга заната са 26 пење се на 50, што је још већа разлика него код броја мајстора. Интересантно је, да се међу нееснафске заиате рачунају и сами трговци, који се у статистици појављује под засебном рубриком. Даље, комисионери, шпекуланти, учител>и, писари, секретари, слуге, пандури, кочијаши и т. д. То нам доказује да је појам заната био веома раширени, и да .је то био један општи народни израз за оне који привређују, изузимајући сељака.

Др. Т. Ђорђевић, Архив. грађа XXVIII.

III Да би се могли лакше уживети у стање београдског еснафа у време пре деведесетих до 100 година, ми ћемо се послужити Уредбом о еснафима, коју је издао Кнез Александар Карађорђевић, 19 августа 1847 године, кад је на влади био кнежевски преставник и Министар унутрашњих Дела Аврам Петронијевић, а Потпретседник Савета генерал мајор Стефан Стефановић. То је од ослобођења прва законкса норма која је регулисала рад наших еснафа. Она је, према тадашњим приликама, обухватила сва питања привредне радње, јер се под сснафом, како смо већ истакли, сакривао донекле општи појам привредника. Тако у чл. 1 споменуте Уредбе, стоји „занати и трговине двојаког су реда: еснафског и не еснафског". И кроз целу Уредбу занати се не раздвајају од трговине. А тада и није постојало нишга преће осем пољопривредника. Еснафи су били удружења мајстора једног или сродног заната односно трговине. Њихов је циљ био и да чланове „сложи" и „уреди" „у корист целог занатског и трговинског реда дејствује, и у том напредује да се занати и трговине што више развију" (чл. 100). Занатом или трговином се могао да бави „свако ко је уживао права Србина и занат знао". Једино еснафски занат односш? трговину могао је да води само мајстор или трговац овлашћен од еснафа. Уредбом су били устројени ови еснафи (чл. 92): I Трговине: болтаџиски, бакалски, лончарски, II занати: 1) кројачки (за шнајдере и терзије), 2) сукнарски и абаџиски; 3) ксжарски и ћурчиски; 4) папуџиски с чизмарским; 5) опанчарски; 6) лебарски; 7) свећарски са сапунџије и леџендере; 8) ковачки и браварски; 9) копларски с лимарским; 10) столарски; 11) коларски; 12) табачки; 13) лончарски; 14) фарбарски; 15) асурџиски; 16) пинтерски; 17; кујунџиски; 18) пушкарски; 19) берберски и 20) зидарски. ' Према Др. Тих. Ђорђевићу, нацрт Уредбе о еснафама који је пројектовало Попечителство Внутрених Дела, било је предвиђено 26 еснафских заната, међу којима и саџијски, симиџиски, дунђерски, дукмеџијски, механџијски, аласки, тишлерски и ДРкоји нису ушли у Уредбу 1847 године. У грађи за Уредбу трговине и занатства Вароши Београда од 1845 године предвиђено је 34 еснафска заната са 23 еснафа које су сачињавале „еснафство". Међу осталима ту се, у еснафске занате убрајају и књиговесци, фишекџије, пинтери, тенећеџије, капешивци, казази, мутавџије, јужари, налбанти, грнчари, бичакџије, бозаџије, баштованџије, рибари и др. Ученицима се посвећивала велика пажња.

1825 (Број чтанова еснафа-мајстора)

еснафгора без

1836 (Број ских мајсп Јевреја)

115

266