Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 217

Он се одгајао да буде не само добар занатлија односно трговац, него добар и узоран грађанин, који уме да поштује своје ближње. У члану 22 Уредбе стоји ово: „ученици треба свима старијима свештеницима, чиновницима, трговцима, мајсторима и калфама, част да одају, пристојно да се на сваком месту и у сваком послу владају, и да се чувају од сваког неваљалог поступка, као и од непристојних речи". Код калфи у чл. 51 каже се ово: „Калфе треба остале мајсторе и трговце, како год старије и одабраније људе у општини на сваком месту учетиво и пристојно да предусретају и да се свакда као што благонаравним људима пристоји, владају". То довољно показеју да је еснаф био на довољно.ј моралној висини. У ствари, у пракси се то још јаче уочава. Мајстор, његов шегрт и калфа сачињавали су скоро једну породицу, живели једним животом. Тешко је данас наћи да син поштује оца, колико је шегрт ноштовао свог мајстора. А и мајстор је шегрту видео биће које треба чувати и штитити. Члан Ј2 говори о томе да је ученик дужан свог мајстора „као оца свог" поштовати и слушати, тако мора да поштује и домаћицу и калфе. Према чл. 21 бити веран и дужан да му „свагда кад би сазнао, да му ко од друштва или од калфа на ма који начин штету чини, на време и истинито јавити". Тај морални одгој је од велике карактеристике. Није се без основе чуло У многим селима који су се занимали питаењм нашег заната, да је занатлија носилац „реда, рада и поретка у земљи". 1 ) За мајсторски испит одлучивала је еснафска скупштина. Сваки је мајстор морао полагати мајсторски испит, како би доказао да га је „уредно научио и да зато и остале прописане особине има". И трговац је, за еснафску трговину, морао „изучити нужне иауке за трговину или уредно шегртовати две године као калфа у каквој добро устројеној трговини". Ако свега овога није имао, морао је да полаже испит, где је требао да докаже „да је вешт трговачком рачунању, да зна трговачко писмо писати, да има довољно знања о трговини коју жели радити и о еспапима који су предмети те трговине". Једину изнимку чини Уредба за мале дућане „бакалског еспапа" који сви скупа више од 1000 гроша чаршијских не стоје: за ове није се требао полагати испит. Уредба је стајала много више на сграни занатлија него на страни трговца. Док је занатлија могао своје производе продавати сам на местима изван оног где ради (§ 72, 74), дотле је трговац имао право да ради само у месту пребивања, а ако је трговац хтео ра-

х ) Миливоје Савић: Наша индустрија, занат и трговина, књ. IV стр. 292.

дити и у којем другом месту, морао је зато имати одобрење еснафа и полиције (чл. 80). Поред свог заната мајстор је могао да израђује и продаје другу робу ко.ја не сачињава његов еснаф (чл. 74); трговац је могао трговати само оном робом која се убраја у еснаф, чији је он члан. Једино, што је федвиНено у чл. 82 Уредбе да трговац може да поред осталог тргује и спекулише са земаљским производима и оном робом која се у земљи не израђује никако или не у довољним количинама. Уредба о еснафима је била база развитка једне класе која је дубоко задирала у нацноанлно-привредни састав нашег народа. Занатлија је помоћу ње био довољно заштићен од споља, а и у унутрашњости Уредба му је давала потребну снагу за развитак. IV. Времном занатлије су се у Београду стално множиле. Но то јачање није било само бро.јно, јер занатлија је допуњавао и усавршавао своју израду. Од 20 врста еснафа колико их .је било у 1847 години, 1912 их има 45 еснафских ц 15 нееснафских. Финансиски закон за 1928/29 чл. 300 одређује 94 еснафске и 18 нееснафских заната, док Закон о радњама 5 нове.мбра 1931 године, концентрацијом појединих сродних заната, своди тај број на 88. У извештају Београдског занатског еснафа за 1931 годину чланови еснафа подељени су у преко ]30 бранши, а Занатска комора у Београду у своме извештају за 1930 годину спомиње више од 168 врста заната. Закон о радњама од 29 јуна 1910 године, који је заменио еснафску Уредбу, предвидео је принудну заједницу свих еснафских мајстора. Београдски еснаф образовао се у крат•ко време после ступања Закона у живот, и, одобрењем статута од стране Занатске коморе 18 новембра 1911, отпочео рад. Карактеристично је упоредити број мајстора, чланова београдског еснафа, после спровођења у живот Закона о радњама. Преглед мајстора-чланова београдског еснафа Ред. бр. Врста заната 1 абаџија 2 бравара 3 бербера 4 воскара 5 грађевинара 6 димничара 7 златара 8 зидара 9 инсталатера 10 кројача 11 кројачица 12 ковача 13 колара 14 качара

1-12

1919

1931

168

115

134

394

243

478