Општинске новине

Стр. 218

Ред.

бр. .Врста заната

1911-12

1919

1931

15 казанџија

13

14

18

16 књиговезаца

12

15

24

17 кобасичара

16

21

22

18 литографа

2

3

9

19 лимара

39

48

118

20 лочара

5

5

5

21 јорганџја

13

14

25

22 месара

39

59

252

23 молера (фарбара)

35

39

59

24 мутавџија

1

1

—

25 обучара

177

239

483

26 опанчара

22

39

69

27 пекара

11

13

з ц

28 посластичара

8

13

43

29 столара

78

104

243

30 сарача-седлара

16

18

1

31 стаклорезаца

26

32

64

32 памуклијаша

8

8

6

33 терзија

12

12

10

34 тапетара

15

18

41

35 тесара

10

14

5

36 иушкара

4

6

5

37 папучара

16

27

31

38 ћурчија

8

15

31

39 ужара

3

4

3

40 ткача

7

8

12

41 хлебара

120

163

468

42 часовничара

26

27

49

43 штампара

19

19

49

44 бојаџија

1

1

23

45 поткивача

8

11

21

Поред ових било је 1912 године 115 нееснафских заната, са укупно 150 чланова, а 1919 укупно чланова 184. Према извештају београдског еснафа, 1931 године било је еснафских чланова 4848, са 131 врстом заната, док је 1919 било свега (еснафских и нееснафских) 59 врста заната са 1807 чланова. Према томе се број заната повећао за 222%, а број чланова за 268%. Поред јаког повећања врста заната, као и броја мајстора, горња нам табела показује да занатлија следи еволуцију нашег привредног живота. Док стари начин израде све више изумире, на његово се место јавља нови занат са новим занатлијом, који је прожет новим духом нашега живота. Тако: занати као абаџија, воскар, дунђер, качар, казанџија, лончар, мутавџија, опанчар, сарач, памуклијаш, терзија, пушкар, ужар, ткач све више се губе из наше средине. Њихови производи, истина народ још увек траже, али како Београд тако и сва она места које он снабдева, жели да сво.је потребе подмирују производима који више удовољава.ју данашњим друштвеним приликама. Зато није никакво чудо што многи ти занати пролазе. Тачније речено, они не ишчезавају него се занат као и свеколика привреда стално покреће. На место терзије, абаџије, долази кројач,

~ ОПШТИНСКГ НОВИНЕ кога тражи како варошани тако и сељак; на место дунђера долази грађевинар, опанчар, обучар, кобасичар и месар и т. д. Занатска комора у Београду објавила је у своме извештају за 1930 годину статистички упоредни преглед о изданим одобрењима за протоколацију радњи од 1920 до 1930 године. Према тим подацима број изданих уверења овако се кретао: 1920 1728; 1921 3432; 1922 3976; 1923 3048; 1924 3393; 1925 3801; 1926 3116; 1927 3264; 1928 3237; 1929 3344; 1930 4443.; Свега за ових 17 година издано уверења 6.782, што отпада на годину дана просечно 3.316. Међу занатима кои су се највише појављивали истичу се:

1920

1925

1930

абаџијски

50

202

136

берберско-фризер.

86

144

161

ковачки

125

340

242

кројачки

86

167

203

коларски

62

157

84

месарски

77

175

189

обучарски

190

302

212

опанчарски

205

289

244

столарски

102

244

168

хлеб.-пекарски

184

260

366

1920 године издано је уверење за 41 врсту, 1925 за 78 а 1930 године за 101 врсту заната. Ово неколико података најбоље доказује да београдско занатство није ни у колико у назадовању, поред свих тешкоћа на које наилази. Наш занатлија, ако .је остао при старом занату, он је свој рад усавршавао, а ако у томе није успео, он је приступио новим занатима, које је избацивала нова техничка усавршеност. Број ново-произведених мајстора у Београду кретао се овако:

1912

1919

1929

1931

абаџије

4

4

2

3

бербери

—

—

29

20

бравари

6

13

5

14

зидари

1

—

5

14

кројачи

6

25

24

44

кројачице

9

5

13

26

ковачи

1

4

13

9

књиговесци

3

3

2

3

лимари

1

5

1

5

литографи

1

—

—

молери-фарбари

4

2

1

1

обучари

9

48

37

46

опанчари

8

13

5

5

столари

13

9

10

21

стаклоресци

4

4

2

7

тапетари

—

—

—

3

ћурчији

4

2

3

4

часовничари

2

2

1

5

штампар

—

-6

—

6

хлебари

—

—

48

30