Општинске новине

Стр. 182

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

четлдест година, његово име већ је познато и %зван уских граница провинције, а нарочито и од стране правника је био цењен његов говорнички дар. III | После неуспеха на изборима 1889 г. Бријан наставља свој рад са радницима, који га примају као свога вођу. Први већи његов иступ у покрету француских социјалиста био је на конгресу у Марсељу 1892 г. Те године су у Марсељу одржата два конгреса: V* конгрес Народне федерације синдиката и корпоративних група Француске и X конгрес француске радничке партије. На првом конгресу Бријан је био известилац, по питању генералног штрајка, и он је у принципу био за генерални штрајк, остављајући међународном конгресу, који се имао идуће године одржати у Цириху да проучи ово питање. Закључци предложени од стране Бријана, благодарећи његовој речитости, којом је занео све слушаоце, ово је био први његов већи иступ, примљени су и он је постао израз радничких мисли. На другоме конгресу, Бријан је заступао социјалистичку групу из Сен Назара. Успех, који је неколико дана пре тога постигао на конгресу синдикалиста, обратио је на њега општу пажњу, повећану са симпатијама коју је својом личношћу изазивао. И ако питање генералног штрајка, Није било на дневном реду, Бријан је вешто искористио тачку о Међународном конгресу у Цириху 1893 год. да постави на дискутовање питање о генералном штрајку и против воље вођа партије и организатора конгреса, тражећи да конгрес прими принцип генералног штрајка и да тражи од међународног социјалистичког форума да проучи ово питање. Како су учесници конгреса били противници генералног штрајка то Бријан није успео, већ је изгласан прост прелаз на дневни ред. Али ако није успео са својим предлогом, Бријан је лично успео. Благодарећи своме говорничком таленту, са којим је умео заводити масе на јавним скуповима, Бријан је свој ауторитет необично подигао. По свршетку конгреса Бријан одлази у Лијон и Роан, где држи конференције о раду конгреса. Његово име је већ познато и чувено међу социјалистичким редовима. Осећајући потребу за широм акцијом, коју није било могуће водити у провинцији, Бријан кратко време после конгреса у Марсељу, оставља Сен Назар и одлази у Париз да се тамо настани и продужи адвокатуру, али услед тешкоћа, које се јављају једном адвокату који долази из провинције у Париз, са жељом да успе, он се окреће новинарству, да би ту потражио 1 излаз за своју егзистенцију. Он ступа у уредништво листа Фењер, којим је управљао Евжен Мајер, где постаје сарадник за радничка питања. Његов је псе-

удоним био Де Волта, а плата 500 франака месечно. Доцније постаје и директор, а Фењер претвара у чисто социјалистички лист. Поред тога још одмах првих дана доласка у Париз, он се бави пропагандом социјализма. По свим крајевима Париза и околине држи небројене конференције, на којима пропагира социјалистичке идеје. Његов утицај постаје велики, благодарећи његовом говорничком дару. У то доба, 20 августа 1893 год. долазе избори и Бријан поставља своју кандидацију у радничком крају Париза у Вилети. Његов противник је песник и политичар Клавис Иг, који је изабран са 3771 гласом. Бријан је добио 3352 гласа, те се поставља као озбиљан кандидат за идуће изборе. 1898 г. када избија у Француској афера Драјфус, Бријан је члан Комитета безбедности, који је основан са циљем да заштити демократске слободе. Успех овог Комитета је био врло велики, и он је заиста припомогао да Француска Република изађе појачана из ове националне кризе. На конгресу 1899 год. одржан у гимназији Жапи, да реши питање учешћа социјалиста у влади, Бријан је био међу онима, који су сматрали да социјалистичка странка треба да уђе у владу, и да сарађује на државним пословима, јер ће се баш тиме помоћи радницима и моћи извршити један део социјалистичког програма. Своје мишљење Бријан је на конгресу бранио, и томе мишљењу да социјалистичка партија може учествовати у влади, остаће веран до краја. Међутим, тај говор ништа није сметао да сутра дан говори о генералном штрајку, што ће му доцније и његови пријатељи пребацивати у парламенту. После две неуспеле кандидатуре 1889 и 1893 г. Бријан, ни најмање обесхрабрен својим неуспехом, а пун вере и самопоуздања у себе, поставља и по трећи пут своју кандидатуру 1896, па 1898 и тек 1902 год. успева да уђе у Бурбонску палату. Тада му је већ четрдесет година. Његово име је познато. И једна чудна случајност је хтела, да први наступ Аристида Бријана у Парламенту, буде по питању генералног штрајка рудара, оно исто питање, са којим се прочуо и јавно иступио 1892 г. на социјалистичким конгресима у Марсељу. Поводом догађаја који су се одиграли, Бријан је поднео интерпелацију и његов први говор у Скупштини, који је на себе обратио пажњу био је одбрана права на штрајк. Дуги аплаузи, поздравили су први наступ Бријана у Бурбонској палати и честитања, како од пријатеља, тако и од противника нису изостала. Његово име постаје славно. Он се у Парламенту учвршћује, и његово име после једног процеса 1904 г. на коме је бранио неке штрајкаше, оптужене за паљевину и пљачкање, и које је суд ослободио, Бријан, постаје чувен широм целе Француске. Мали паланачки адвокат из Сен Назара је успео.