Општинске новине

д-р Реља Лранитовић

Општина београдска и њен буџет за 1932 годину

I Београд се последњих година нагло разБ -ијао. Кад је и малена Србија постала велика Југославија, важност Београда је знатно пОрасла. Тако се странац, који је видео Беорад пре рата и дође данас, у чуду пита, да ли је то онај исти Београд! Романтични Београд, некада јака војна тврђава и одбрана Истока против Запада, постао је данас град европског стила. Место око 5000 становника, колико их је било 1820 године, дакас Београд броји преко 260.000. Београд се у главном развија после рата. 1834 године број београдског становништва износио је 8450; 1890: 54.249; 1900: 69.769; 1910: 89.876; док је 1921 бројао 111.740; 1929: 226.289 а 1931: 241.542 становника. Тако се становништво за двадесет година, и то од 1890 до 1910, умножило за 52,27%, а од 1910 до 1931 за 168,75%. Сам грађевински реон Општине града Београда кретао се овако: 1867 године 203,8 хектара; 1878 463,2; 1884 576,6; 1907 1091,1; 1923 1148,0; 1928 2317,8; 1929 2697,8; 1931 2858,9 хектара. Од 1884 године грађевински се реон повећао до 1907 за 514,5 хектара односно 89,2% док се од 1907 до 1928 повећао за 1226,7 односно за 112,5%. После рата, од 1919 до краја 1931 године, изграђено је у Београду укупно 4871 нових зграда, са 15.055 станова, а у укупној вредности 2 милијарде 791.295.000 динара. Према томе је изграђивано после рата у Београду нових зграда просечно годишње 375 зграда са просечно 1157 станова. Ако упоредимо број прираштаја становништва у Београду са бројем нових станова, онда видимо ово: На 21.684, за колико је према геометарској прогресији повећано становништво од 1921 до 1923, отпада број ново-подигнутих зграда 1050 са 3379 станова, односно на 1 нови стан 6,3 нова становника. Од 1923—1926 године повећање становништва износи 40,397 а нових зграда је изграђено 1033 са 3356 стана, односно на 1 нови стан отпада 12 нових становника. Од 1926 до 1929 број становника се повећава за 48.297 а број нових зграда за 1619 са 5247 станова, односно на један нови

стан отпада 9,1 становник. У 1930 и 1931 изграђено је 1.057 нових зграда са 2803 стана, док се број становника повећао за 15253, односно на 1 стан отпада, у томе међувремену, 5,4 становника. Укупно од 1921 до 1931 број становништва се повећава за 129,802 лица док је за тих десет година изграђено нових зграда 4761 са 14.784 стана, односно на 1 нови стан отпада 8,7 нових становника. На један нови стан отпада просечно 2,8 соба, а једна соба у новоподигнутим зградама у Београду отпада на три нова становника Београда. Ово нам најбоље доказује да се прираштај у повећању житеља Београда није могао удобно удомити ни поред најрапиднијег подизања нових станова. Пораст становништва Београда захтевао је и јачање свеколике делатности Општине београдске. Тако је од 1919 године до 1931 изграђена у 273 улице нова модерна калдрма у дужини од 93.003 м., а нова турска калдрма рађена је у 318 улица у дужини од 128.338,92 м. Површина изграђене нове калдрме износи 749.096,24 м 2 , а турске калдрме 732.344,84 м 2 . Свега је нова калдрма рађена у 591 улици, а дужина свих ново-калдрмисаних улица износи 221 км. а у површини од 1481 км 2 . Тротоари су израђени у 298 улица: од асфалта у површини од 366,031.107 м-', у 116 улица; бетонски у површини од 97.602,94 м 2 и у 206 улица од ломљеног камена у површини од 368.808,75 м 2 . Свега је од 1919 до краја 1931 израђено нових тротоара у 520 улица у површини од 832.442,76 м 2 . Површина изграђених тротоара и улица износи 2.087 км 2 782,83 м 2 . За калдрмисање ових улица утрошено је 265,220.265,15 динара. Тај је утрошак овако распоређен:

Из доларског зајма Из зајма Босанске банке Из швајцарског зајма Из унутрашњег зајма Из каддрминског фонда Из наплаћеног кулука Плаћено у боновима Из буџета О. Г. Б.

90,000.000,5,000.000.— 13,100.000.19,800.000,— 17,200.000.300.000.— 62,400.000.57,420.265.15 265,220.265.15