Општинске новине

Стр. 266

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

четком 1931 године трамвајске пруге износиле: грађевинске дуж. свих колосека 57,2 км. дужина трамвајских пруга 79,5 км. а у 1931 години и гај број порастао је још за око 6 км. Према овоме се трамвајске пруге у Београду повећале од 1919 до 1931 године за 184,5%. Повећањем дужине пруге повећао се и број трамвајских кола, којих је било у саобраћају 1921 године 18 мотора и 6 приколица, а 1931 године 80 мотора и 48 приколица. (Крајем 1931 године Дирекција трамваја и осветлења располагала је са 103 мотора и 70 приколица, али се остатак налазио или на оправци или у резерви). Број превезених путника трамвајом изноеио је 1919 године 9 милиона, а 1931 године 41,255.377, односно више за 358,4%. II Ширење Београда захтевало је и повећање финансиских срестава Општине београдске. Та су била двојака: редовна буџетска сретства и зајмови. Овако су се кретали приходи и расходи ■ Општине београдске према одобреним буџетима: Приходи: Расходи: 1919 1 ) 11,128.743,48 26,813.720,74 1920 61,696.505,97 64,940.170,33 1921 70,914.647,87 70,887.025,29 1922 107,673.943,53 107,233.795,42 1923 133,835.451,— 163,153.268,51 1924 217,787.145,— 229,787.145,1925 239,587.798,— 252,087.798,1926 263,363.080,— 276,463.000,1927 307,163.325,— 307,163.325,1928 339.743.700,— 339,783.700,1929 325,500.000,— 331,150.750,1930 372,318.753,— 371,090.764,1931 384,824.882,— 383,854.221,1932 340,458.398,— 340,458.398,Пораст буџета између 1919 и 1922 износи скоро 100%, а између 1920 и 1924 више од 100%. Од ове године износ буџета расте слабије тако да је од 1924 до 1928 пораст прихода износио 29%, а од 1928 до 1930 9,5%. Како се вредност динара у то време мењала, то ради тачније комиарације износимо и буџетом предвиђене приходе у златним динарима, који су износили:

године: 1920 1923 1926 1929 1931

динара: 10,997.402, 7,461.326, 24,089.813, 29,718.150, 35,096.029,

За 1919, 1920, 1921 и 1922 год. при обрачунавању буџета Дирекције трамваја и осветљења, која тада нијв потпадала Општини Београдској, послужили смо се њеним Завршни.м рачуном.

У 1923 према 1920 години приходи су опали ради јаког пада динара, који је за то време изгубио више од једне трећине своје вредности. Од 1923 приходи нагло расту, а у исто време се и вредност динара повећава. Тако су приходи 1926 већи него су били 1923 за више од два пута. Од 1924 године, кад је већ динар био стабилизован, приходи су се мање повећавали. 1929 према 1926 приходи су се повећавали за 23%, а 1931 према 1929 за 18%. Мало измењену слику дају нам остварени приходи. Тако су ови износили 1920: 25 милиона, (4,45 мил. зл. динара), 1923: 130,5 (7,27); 1926: 226,7 (20,73); 1928: 256,4 (23,38); 1929: 291,0 (26,57). Ако би према износима у златним динарима 1920 годину узели за базу од 100 јединица онда би 1923 година износила 163, 1926: 466, а 1929: 598, док би однос 1926 према 1929 био је као 100 : 128, Овај прогрес је свакако минималан ако се узме у обзир развитак Београда, о чему је била реч. Али без обзира на то, он је био минималан, и у осетном опадању Носледњих година, ако се упореди прилив становништва са порастом буџетом предвиђених прихода (што је свакако блаже него остварени приходи). Тако би добили ове бројке, које нам претстављају, колико је појединих година био просечно оптерећен сваки становник Београда, с обзиром на предвиђене приходе Општине београдске: динара: 1926 1.479,63 1927 1.583,84 1928 1.607,83 1929 1.438,42 1930 1.543,88 1931 1.459,78 1932 1.185,36 Пораст између 1926 и 1928 године, појављује се највише услед појачаних прихода привредних предузећа, од којих на саму Дирекцију трамваја и осветљења отпада динара 30,000.000,— Од 1928 године, оптерећења опадају. Општинска служба се више мање уравнотежила, што је знатно деловало на њен рад. У 1931 и 1932 години, а нарочито у овој последњој, која је повољнија за Београђане него и једна година у назад свих десет година, оптерећење је нагло опало. Привредна криза имала је своје дејство и при финансијама самоуправа. Све су, под притиском кризе, обављале само оне радове, који су били неодложиви, док су сви већи инвестициони послови одложени. У колико се радови обав-