Општинске новине

4

Дич. Д. Жнваљевић

Аристид Бријан

РАТНИК VIII Када се крајем овога века буде писала непристрасна историја Великог рата, када историчари удаљени временом буду имали јаснију перспективу на догађаје који су предходили рату, а тако исто и на питање ратне одговорности, једна је ствар сигурна, а то је да Бријан није желео рат. Он га није желео, чинио је све што је до њега стајало, да се исти избегне. Али он је дошао противу његове воље, и он га је примио као нужно зло. Улога Бријана нема сумње била је тешка. Веома је тежак положај једнога пацифисте, као што је био Бријан, када се за време рата нађе на положају пуном одговорности, на врху управе. За једног интернационалисту, као што је био Бријан, лично је било најбоље да остане по страни за време рата, те да на тај начин у потпуној неутралности сачува свој престиж. Али Бријан је био Француз. Рат је дошао без његове, чак и против његове воље. На поклич: Отацбина је у опасности, он се није ни једног тренутка двоумио. Одмах је знао где му је место. Требало је организовати победу праведне ствари, а 1914 г. правда се налазила на страни Француске. У кабинету који је образован под председништвом Виви.јанија, Бријан је постао п.претседник и узео портфељ Министра правде, у коме је поред Клемансоа играо видну улогу. Одбрана Париза и одлука за битку на Марни, која је спасла Париз у главном је дело Бријана. Битка на Марни је спасла не само Париз већ целу Француску. Она је повратила веру у њену снагу, и у битци на Марни се налази зачетак и клица доцније победе савезника. Снажна личност Бријана и ауторитет, који му је донела битха на Марни, учинила је, да је он успео да око себе групише све партије, те 1915 г. у кабинет, који је он образовао, уводи Фрејсинеа, Емил Комба, Леон Буржоа, Жил Геда и Денис Кошена. Тај кабинет образован 1915 г. назват је кабинет светог јединства. Поред тога он је придобио помоћ Думерга, Клемансоа, Малвија и других политичара. Скоро цео парламенат и све политичке групе су стајале уз Бријана, који је носио ону перјаницу усред боја, о којој је говорио Сирано од Бержерака. Тешку и претешку одговорност узео је он тада на себе. Ако је он био и неодговоран за почетак рата, он је на

себе узео одговорност за вођење и исход истога. Изјава дата 3 новембра 1915 године подигла је морал. Бријан је изјавио: „ . . . Никада Француска није била достојнија победе и ми ћемо се борити све док праведна ствар не победи. Ми имамо чврсту вољу да победимо и ми ћемо победити. Мир ће доћи преко победе. Француска је у овоме рату шампион света. Она се са мачем у руци бори за цивилизацију, за независност народа и слободу човечанства. И свој мач ће тек тада увући у корице када буде добила гаранцију за једним праведним миром . . Пошто је у земљи у кабинету светог јединства око себе сакупио све снаге, и на тај начин код савезника ојачао престиж Француске, он је осетио да победа не може доћи, пре него што се установи јединство фронта. Осетио .је он да је потребно на супрот једној непријатељској команди, супротставити једну савезничку команду, која би заповедала на свима фронтовима. И он је отпочео дипломатске преговоре са савезничким владама, да се успостави јединство савезничке команде, јер се само на тај начин може доћи до победе. Али, на жалост, није могао код савезничких влада наићи на сагласност сво.јих жеља за јединство команде. Не улазимо овде у разлагање зашто до тога није одмах дошло, када се доцније то тражење Бријаново показа-' ло као тачно, јер се само преко јединства команде дошло до победе. Бријан је такође запазио врло добро важност Солунског фронта и сву штету коју је донела савезничкој ствари пустоловна авантура на Дарданелима. Он је главни творац и заточник идеје тога фронта, коме се нарочито противио Клемансо, који му је у једном тренутку рекао: „Пазите може се десити, да вам се суди за велеиздају." После дугих преговора у земљи и са савезничким владама, а пошто је за стварање Солунског фронта придобио и Асквита, успео је да се исти и образује. Његова идеја је победила. Стварање Солунског фронта је нарочито било важно за нас, и Бријан нам је стварањем истога учинио највећу услугу. Доцнији догађаји показали су, колико је Солунски фронт био важан за исход целога рата, јер је стварно на њему решен исход рата. У једном француском листу: Карне де ла семен, од 20 октобра 1918 г. објављена је једна карикатура под на-