Општинске новине

Стр. 288

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

словом: После солунске победе, која претставља огромну фигуру Бријана, а поред њега мали и згурени Клемансо, са следећом легендом: Како је порастао за неколико дана! Наш народ је нарочито захвалан Бри.јану за своје спасење и реорганизацију наше војске, која се доцније вратила у Солун, и победоносно ушла у своју отаџбину. Улазак Румуније у рат и њено пристајање уз Савезнике, такође је ствар Бријана. Још олмах у почетку 1915 г. Бријан је осетио да ће победа бити на оној страни где буде била Америка. И ако није могао успети, да је одмах увуче у рат, он је успео да симпатије америчког народа и поред огромне пропаганде, која је нсђена од стране Немачке буду на страни Француске, које ће се доцније претворити у фијатељство и запечатити крвљу на фронту, под јединственом командом маршала Фоша. Бријан је једна од највећих фигура грађана из рата, који је имао тачне погледе на вођење рата и предвиђао све што је потребно за победу правде. Велики пацифиста показао се као одличан ратник. ФРАНЦУЗ IX Почетком фебруара 1917 г. Бријан даје оставку на претседништво владе, и у новоме кабинету не добија ни један портфељ, већ остаје прост посланик. Али осећајући да је потребно да своме наследнику пред савезницима пружи што већи ауторитет, те тиме по.јача и престиж Француске, он остаје лојалан и резервисан у посланичкој клупи, те на тај начин олакшава положај свога наследника. Даљи догађаји су познати. Десило се оно што је предвиђао и лрипремао Бријан. ЈБегова идеја Солунског фронта за коју се толико борио и залагао показала се као врло корисна по исход рата. Америка је ушла у рат и стала на страну савезника, што је довело победи праведне ствари Француске, за коју се Бријан толико ,залагао. Као резултат свега тога дошао је 11 новембра 1918 г. свршетзк рата и закљуечње примирја са Немачком. Бријан је у то доба био изван власти. Клемансо је у то доба био на врхунцу славе. Требало је сада организовати мир, који ће обезбедити, ако не трајан оно други период мира напаћеном и намученом човечанству. Цела Француска која је била захвална своме великоме сину Клемансоу, који је довео до победе очекивао је, да ће на челу организовања мира поред Клемансоа видети и Бријана. На жалост те наде су изневериле. Када је претседник Француске Републике отворио свечану седницу Конференције мира с десне стране је био Вилзон, а с леве Лојд Џорџ, и пошто је даље претседништво уступио Клемансоу, залуд сте међу претставницима Француске тражили Бријана. Он није био ту, и ако

му је било место, и ако је требао да ту буде.' Јер поред оних који су ту били, сигурно је, да Бријан није био мање заслужан ,ако не и потребан да буде, када се решавало о миру. Његов доцнији рад У Женевском парламенту, показао је, колико је велика грешка и по Француску и по цео свет, што Бријан није био учесник мира. Бријан је преко свега тога прешао. Неправду, која му је учињена заборавио је и није се хтео светити. Као добар Француз, осетио је, да он не сме погоршавати положај претставника Француске на Конференцији мира. Најзад Версаљски уговор потписан 28 јуна 1919 г. изнет је на ратификацију парламенту. Очекивало се, да ће Бријан употребити ту прилику, да нападне у парламенту Клемансоа и да изложи своје назоре о томе какав је требао да буде мир. Међутим, он се од свега тога уздржао. И ако није у потпуности делио мишљење Клемансоа о потписаном миру, он је као Француз знао добро, да ствар Француске не може и не сме погоршавати својим говором у парламенту. Пратећи пажљиво дискусију о миру, он је узео реч: и изјавио: „Час је озбиљан. Мир није свршен, ситуација остаје још увек опасна. . . . Као добар син Француске, ја немам друге дужности у овом тренутку већ да јој верно служим ..." И он је то чинио. Осећао је, да се закључени уговор у интересу отаџбине мора примити и он га је примио, и ако са њиме није био г.отпуно задовол^ан. Време и догађаји, који су следовали, дали су му потпуну сатисфакцију. Од 1917 г. када је сишао са власти па све до почетка 1921 г. он се налази изван управе државне водећи лојалну опозицију према својим наследницима. X 16 јануара 1921 г. Бријан долази по шести пут на чело државне управе. Претстављајући свој кабинет парламенту Бријан је учинио следећу декларацију: „Ми имамо уговор о миру, али ми немамо мир који ће бити трајан, мир праведан и моралан, који ће осигурати права и сигурност Француске". Ситуација, у којој се налазила Француска приликом доласка на власт Бријана 1921 г. била је врло деликатна. Два су проблема била врло важна, проблем међународних односа после рата и питање накнаде штете. На конференцији у Лондону у којој је узео учешћа и Бријан, утврђена је сума плаћања оштете Немачке савезницима. Она је утврђена на 132 милијарде златних марака. Међутим, како је Немачка одбила да плати, Бријан изда наређење да се пређе Рајна и окупира Рур. Под тим утиском Рајхстаг је ратификовао лондонски споразум. Бријан се показао одлучан и добар Фоанцуз. У једном говору у Сенату, у дискусији о буџету Министарства