Општинске новине

Стр. 292

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

јављују као стварност. Истина када је Бријан узео ово питање у своје руке, он није имао велики број присталица за ову идеју ни у земљи ни на страни. Питање Сједињених европских држава је било још далеко од свога практичног решења. И само велики ауторитег Бријана, који је уживао као творац Локарнског и Бријан—-Келоговог пакта учинио .је, да велики број држава прихвати ову идеју и да је изнесу на расправљање пред Друштво Народа. Бријан постаје главни пропагандиста и шампион Сједињених европских држава. Он је отац уједињене Европе, предестинирани први прегседник европске заједнице. 1929 г. на десетој скупштини Друштва Народа, приликом дебате о годишњем извештају Савета и генералног секретаријата, Бријан је изнео пред Друштво Народа идеју о европској заједници. Он је овлашћен од двадесет и шест претставника европских држава, да сачини један меморандум о томе питању и да га упути заинтересованим државама. Меморандум Француске републике објављен је тек 1 маја 1930 г. и упућен свима европским државама, које су позване да по истоме ставе своје примедбе. Овај меморандум је у своје време изазвао велику критику, али је заслуга Бријана, што је успео да се ово питање стави на дневни ред и да се о њему дискутује. Одговори европских држава достављени су влади Француске републике до 25 јула 1930 г. који је рок био остављен. Разуме се, да није постигнута потпуна сагласност у одговорима, примедбе су стављене како у погледу празнина које је овај меморандум садржавао, а тако исто о правном положају држава према Унији у погледу њихове независности. Једно се мора признати да су све владе меморандум схватиле врло озбиљно, и њихове примедбе, које су стављене биле су често тачне, али су готово све биле у начелу сагласне са предлогом. Једино одговор енглеске владе се нешто разликовао, што је било појмљиво с обзиром на специјални географски положај исто и на њене доминије. У септембру 1930 г. на једанаестој скупштини Друштва Народа, стављено је на дневни ред и питање Сједињених европских држава. Двадесет седам држава учесница изјавиле су: „да су убеђени да једна тесна I арадња између европских држава у свима гранама међународне активности јесте од капиталног значаја за одржавање светског мира". 11 септембра Бријан узима реч на скупштини Друштва Народа. Атмосфера није била лака. Истина је, да су се све државе у начелу сложиле по питању Европске уније, али су се ипак два гледишта јасно оцртавала. Државе које су хтеле одржање и поштовање постојећих уговора о миру и оне за ревизионистичку политику.

Сала Друштва Народа је била пуна. Делегати свих народа су на окупу. Велики историјски тренутак се доживљује. Претседник скупштине Титулеско отвара седницу: Има реч г. Аристид Бријан. Он се полако, уверен у своју моћ, којом је опчаравао људе, пење на говорницу, праћен аплаузом. Пошто се исти стишао, велики маестро речи почиње свој говор. Он иде право ка циљу. Он је рекао: „Ја доносим акт вере и поверења у Друштво народа. Садашња скупштина је отворена под нешто узнемиравајућим условима. Атмосфера није оптимистичка. Говори се о маразму и извесни духови ниподаштавају Друштво народа или изражавају своје раз> чарење. Не треба ово примити без примедбе, без резерве. Друштво народа је постало моћно. Оно има мали број огворених непријатеља. Што народи имају разлога да буду узнемирени, неправедно је због тога критнковати Друшгво народа. Криза је последњи талас ратних узнемирења. Маразам долази из фахта што су народи имали јак нагон да раде и производе. Они међутим нису покзали дух удруживања и смисао за дисциплину. То је произвело једно анархично економско сгање. Непријатељима Друштва народа се чини, да кад настану мало тежи тренутци да је дошао њихов час. Сетите се тешкоћа после оснивања Друштва народа. Какве ироније! Какав сарказам је дочекао прва наша уверавања о међународној солидарности која ће с:е остварити! И заиста онда се радило у много тежим приликама него што ми сада радимо. Против државника је употребљавана иронија. Али Друштво народа је ипак живело и радило. Друштво народа је захватило дубоког корена у савести народа. Стога му данас потсмех или негирање не могу шкодити, јер данас једино Друштво народа може наћи лека за кризу и одстранити опасност од рата. У то су народи дубоко уверени. Захваљујући Друштву народа, Французи и Немци су могли разговарати. Два велика народа су могла тражити прилике да се сретну, да један другоме даду међусобне гаранције. И ја сам био један од радника на француско-немачком зближењу и тим радом у моме јавном животу ја ћу се увек поносити. Тај рад би међутим био немогућ без вас, без духа који сте ви створили. У овоме раду на зближењу било је великих тешкоћа у обе земље и људи који су радили на зближењу добили су многе ударце. Ја их и сада осећам с времена на време, као човек који осећа враћање реуматизма на рђавом времену. Међутим ово не треба да забрињује државнике. Ја сам сретан што су претставници Немачке били дошли у Париз и што су претставници Француске послани у Берлин. Човек који вам говори надам се да ће у Берлину ус-