Општинске новине
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 293
пети да створи основ једне практичне сарадње. Ја ћу бити срећан да сарађујем на томе делу, ако ми се то задовољство дозволи. У атмосфери међусобног поверења треба избегавати све што би могло омогућити неповерење. Многи неспоразуми би се могли избећи. Избегавајмо све што може пољуљати поверење. Свака држава је дужна да помишља да није сама. Треба бити отворен и искрен. Европске нације се уче да дођу у контакт једне с другима. У Централној Европи има земаља које не само да нису могле продати своје пољопривредне производе, него су дошле у положај да им је доведено у питање и продужење производње. Оне су тражиле кредите да њихови земљорадници не би пали зеленашима у руке. Наш комитет за Европску Унију је остварио контакт. Дошло се до извесних резултата. Створени су основи за пољопривредни кредит и за пољопривредни хипотекарни кредит. И у годинама које долазе народи ће нам честитати на овим резултатима. Ја сам узео иницијативу која је узнемирила извесне моје колеге. Али догађаји су показали да је било корисно сазвати Европу у једну комисију. На тај начин смо успели да подигнемо морал извесним земљама. Не треба у Европској Унији гледати нешто што шкоди универзалности Друштва народа јер Европска Унија је дете које је произашло из Друштва народа". Бријан је тога дана превазишао себе. Буран аплауз који је дошао после тога и честитања, обуставио је седницу за читавих четврт часа. И да је одмах после говора Бријановог стављен предлог на гласање под предпоставком да су сви делегати били опуномоћени, питање Европске Уније било би тога тренутка решено. Дошли су други моменти, и питање Европске уније је за тренутак одложено, али је за то најмање кривице до Бријана. Он је поставио темеље, и то чврсте темеље. Смрћу Бријановом, ово питање је још одложено, али бачено семе клија, и оно ће једног дана уродити плодом. А у парламенту Сједињених европских држава стајаће мраморно попрсје великог занесењака и сањалице Бријана. ЗАКЉУЧАК XIV Аристид Бријан, остаје највећа фигура свога доба и највећи поборник мира, што га је историја до сада забележила. Смрћу Аристида Бријана, његово чедо Европска унија,
чији је духовни отац Бријан, остаје сироче, јер тешко да ће ко данас на њу обратити пажњу, колико јој је поклањао Аристид Бријан. Једна велика личност изчезава са светске позорнице, носећи са собом у гроб велико дело мира. Широке масе целога света имале су непоколебљиву веру у Бријана и његов пацифизам. Његов рад на стварању Европске уније и пацифизму, држао је многе људе у вери, да поред свега, што се дешава у свету, ипак до рата неће доћи, јер то неће Бријан, он је био њихов симбол мира, и само његово присуство на овоме свету било је велика гаранција за мир. Он је једном на скупштини Друштва народа рекао: „Докле сам ја овде нема рата." На жалост, ако погледамо данашње догађаје, видећемо, како је човечанство још увек далеко од идеја Бријана. Свуда око нас прети опасност рата. Човечанство изгледа да се није довољно поучило примерима из скоре прошлости, или је изгледа брзо заборавило на све несреће и страхоте ратова, који су недавно завршени. Док на далеком истоку бесни рат, дотле се свет грозничаво оружа, а у појединим земљама се ствара и вештачки одржава ратна психоза. Трагика је хтела да он склопи своје очи у тренутку, када је у Женеви решавано питање размирица између Кине и Јапана и ратног сукоба на далеком истоку, и док су сви листови доносили вести о борбама на њиховоме ратишту, сасвим изненада стигла је вест, да је велики пацифиста Бријан склопио своје лепе очи. Умро је не дочекавши да своје дело види остварено. Умро је у сред топовске пуцњаве, коју је радио преносио са ратишта широм целога света, те на тај начин појачавао ратну психозу, која је стварана у појединим државама. Главна одлика карактера Бријанова јесте компромис. Нико није тако лепо и згодно умео да приближи два табора једно другоме, без опасности по сукоб, као што је то умео Бријан. Он је ту своју особину искоришћавао, како у унутрашњој тако и у спољашњој политици. Говорник каквога му нема равна, он је очаравао масе, којима је говорио. Дизао се над њима и успевао да им своју мисао натури, или боље рећи, да је они прихвате као своју. Лепе и пријатне спољашности он је њоме дочаравао и попуњавао своју моћ говорничког дара. Али једино где није допуштао компромис, то је дело мира, коме се сав жртвовао за спас човечанства. Да завршимо. Бријан је умро, да живи уједињена Европа.