Општинске новине

Арх. Бранко Максимовић Питањс Њеоградског пристаништа

Ових дана покренуто је у јавности питан 3 е изградње савског кеја и пристаништа. Београдско пристаниште, о коме се говори као о најхитнијој ствари већ три деценије, имало би значај не само за трговачки и привредни свет, него би се његовом изградњом читав развитак Београда упутио несумњиво м1ного правилнијим правцем. Због потпуно неуређених обала и мочварних и нездравих делова поред Дунава и Саве, дунавски и савски крајеви Београда уместо да су најживљи, модерно изграђени делови града, — данас су потпуно неуређени, запуштени крајеви. Како се ради о једном првокласном и скупоценом техничком објекту, та се при његовом решавању не би смеле изгубити из вида оне чињенице које су резултат проучавања наших првих стручњака по овоме питању, а којима прети опасност да постану само архивски документи. Пре него што пређемо на излагање оних чињеница које су у вези са данашњим живо<том и потребама Београда за модерним пристаништем, ми ћемо дати и неке историске податке који се односе на пристаниште Београда. Виловски, познати монограф Београда, утврђује да „пристаниште римске флоте није било на Сави него на Дунаву." 1 ). По Константину филозофу „у доњем граду била су, одмах до куле Небојше... два пристаништа, једно за ратне, друго за трговачке лађе." 2 ) Путописац Бертрандон де ла Брокијер који је Београд видео и тачно описао 1433 године тврди „да у ратно пристаниште могу стати најмање 20 ратних лађа, да се исто може гвозденим ланпима затворити..." а ) И у плановима Београда из 17 и 18 века била су назначена, у данашњем Доњем граду, затворена пристаништа, ван речног корита. Јосимовић у своме предлогу за уређење Београда говори и о потреби грађења кеја и пристаништа.

х ) Метаморфоза Београда, етр. 55. -') В. Јагић, Житије Деепота Стефана Лазаревића у Глаенику Срнског Ученог Друштва X1ЈI, и Отаноје Станојевић, Биографија Стефана Лазаревића. у Јагићевом Архиву. 3 ) Стојан Новаковић у „Годишњици Н. Чупића" од 1894.

„Сава може се и сувим саставити с Дунавом једним кејом око самога града, уз који би могле пристајати многе лађе и направити се мнозина стоваришта." Затим говори о грађењу пристаништа: „Између доњега града и Дунава, а у вези с кеом могло би се на плављеном пољу направити прилично једно пристаниште." Вредно је поменути на овом месту и његов предлог о тунелу испод Београда: „Савски крај кеа с дунавским и с пристаништем могао би се још и на пречац саставити посредом једнога тунела кроз градско брдо, који би био најдаље онолики као што је Будимски." * Досадањи резултати стручних комисија и пре и после рата, слажу се у једноме: да Београд, с обзиром на његову ближу будућност и на његов важан трговачио-саобраћајнн положај, не може да се задовољи само оспособљавањем речних обала за потребе пристаништа, него да треба да добије једно пристаниште ван речног корита, са повећаном дужином кејова. О томе, да савску обалу треба уредити и изградити један кеј, није потребно говорити. Али, да ли поред тога треба тај савски кеј оспособљавати и за пристаниште, а не предузимати потребне мере за изградњу једног модерног пристаништа, онаквог, какво је замишљено и пре скоро тридесет година и какво се предвиђа Генералним планом Београда, о томе би свакако било потребно да се размисли сада, када су и држава и општина изјавиле готовост да приступе решењу тога питања. I Питање изграђивања београдског пристаништа и кеја било је покренуто још пре две и по деценије. Београд је тада био престоница само краљевине Србије и бројао је свега 75.000 становника. Осим тога у то време Београд је погранични град, потпуно одво.јен и политички и економски од своје природне утицајне и експанзионе северне зоне — Баната и Срема. Министар грађевина 9 маја 1903 ставља у задатак стручној комисији да састави програм за израду пројекта за кеј и пристаниште у Београду, истичући „да питање о грађењу кеја, пристаништа и обезбеђења савске обале долази у ред најважнијих питања не само