Општинске новине

Инж. агрон. в. Атанацковвћ Сшбдевање ЈВеограда млек.о>ж

I Питање снабдевања Београда млеком може се посматрати са три разна становишта и то: са приватно-предузимачког, чисто комуналног и са опште народног. С гледишта приватно-предузимачког је главно, да предузеће доноси што већи чисти принос. О интересима потрошача и произвођача водило би се рачуна само толико, колико би то било у интересу развитка предузећа и у колико би био јак утицај контроле самоуправних власти и утицај потрошачких и произвођачких организација. Са чисто комуналног гледишта главно би било, да се грађанство снабде добрим, здравим и јевтиним млеком, а уз то и да предузеће буде рентабилно. О интересима произвођача млека водило би се рачуна само према увиђавности Општинске Управе и Управе Млекаре тако, да би лако настајали сукоби који би стварали велике поремећаје како у онабдевању Београда млеком, тако и у производњи млека у околини београдској. С гледишта опште народног, морало би се повести рачуна како о интересима потрошача и произвођача, па и о интересима постојећег реда посредника, тако и о привредном дејству, које би уређење снабдевања Београда млеком имало на околину београдску и развитак не само млекарства већ и свих грана сточарства па и целокупне пољ>опривреде у њој. Даље, с гледишта опште народног, предузеће за снабдевање Београда млеком имало би да буде само један део једне шире организације, организације млекарско-сточарске производње и продаје у целој нашој држави, те би се при уређењу снабдевања Београда млеком о томе имало повести рачуна. Решење овога питања са опште народног гледишта било би неоспорно најбоље и најправедније, јер би били задовољени и произвођачи и потрошачи млека, а и људи запослени у прикупљању и дистрибуцији млека

били би у много бољем положају но што су сад. У рачун не би ишло само неколицини приватних подузетника, који би хтели да остану код својих самосталних организација прикупљања, доношења и разношења млека, јер би се стварањем градске млекаре у Београду измениле потпуно прилике млека, те би њима било тешко да се прилагоде тим новим приликама. Разуме се, да се на интересе те неколицине не може обазирати, тим пре, што они имају могућности да се прилагоде и рада даље самостално. Спорно би било само, да ли је могуће данас то питање решити са опште народног гледишта. Ја мислим да је могуће, јер није тешко стзорити институцију преко које би се то спровело. Та институција би била „Савез сточарско-млекарских задруга" или „Главна млекарско-сточарска задруга" реона за снабдевање Београда млеком. У овоме реону постоји већ довољан број сточарско-млекарских задруга. Треба их само повезати у савез или главну задругу. То повезивање би ишло релативно врло лако, јер расположење и воља постоји, само треба неко да преузме иницијативу за сазив оснивачке скупштине. Ова задружна институција могла би да узме на себе уређење снабдевања Београда млеком и да га изврши потпуно у опште народном интересу. Комунални интереси града Београда били би потпуно удовољени не само добрим паковањем и доставом млека потрошачима, већ — а што је најважније највећом гаранцијом да је млеко здраво и да му није ништа додато ни одузето. Ту гаранцију једино и могу пружити задруге, јер једино оне могу спровести ефикасну стајску контролу, т. ј. контролу муже, контролу здравља млечне стоке, контролу исхране, контролу чистоће, као и контролу квалитета и чистоће млека. Затим, произвођачи преко задруга могу потрошачима давати најјевтиније млеко, јер прво отпада висока посредничка зарада, а друго контролом исхране и производње, селекцијом млечне стоке преко задруга