Општинске новине

Стр. 312

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

нарочито пред спавање, а то се прање, на жалост, врло ретко врши. Посматрао сам у животу масу дама од реда, које перу зубе само кад хоће да изађу — у варош! Код њих је четка за зубе исто оно што и пудријера за лице. Доиста комична заблуда кад не би била жалосна до суза. Пошто се зуби и уста оперу треба попити једну чашу воде: обичне, минералне (слабе и једино алкално-муријатичне) или дестилиране (искључиво за оболеле). Може се узети тада и нешто слатка, према навици и обичају. Кафу (турску) не пити у опште. Ко је научио на црну кафу, нека је полако замењује сличним напитцима: кафом декофеинизираном (на пр. Хаг-кафом) или од јечма, смокве, леблебије, Дуван не пушити никако или пушити само деникотизиран, чи.је цигарете треба на захтев Министарства здравља да пусти у продају монополска управа. Кафе које смо набројали, нешкодљиве су. Донекле чак и корисне јер садрже у себи 25% хранљивих састојака. Тек после пола сата, такође на гладан желудац, узима се воће по вољи и према сезони. Нема воћа— реч је о зрелом воћу, које је забрањено и контраиндиковано, изузетци су код извесних болести (као дијабетиса), код неких бањских дијета (код врњачке дијете и т. д.) као и при употреби нарочитих лекова и минералних вода. Што се тиче шећерне болести (дијабетиса) изгледа да и ту воће није увек контраиндиковано и да повећање шећера после употребе воћа зависи од индивидуалних склоности, а не објективно од самог воћа. Има безброј болесника од шећерне болести, код којих се количина шећера смањује нагло после куре воћем, нарочито грожђем, а има их код којих се повећава; негде воће, опет, остаје неутрално, и без утицаја. Касније 1 сат (после воћа) може се прићи Доручку. О једном идеалном јеловнику говорићемо у једном одељку даље. * Постоји јоШ једна заблуда у исхрани. То је супа (јуха) од меса. Верује се у народу, простом и школованом, сиротом и богатом, да је супа најбоља и најздравија, окрепљујућа храна и за здраве и за болесне. У ствари, ништа нетачније од тога. Супа извуче из меса и костију велики део птомаинских отрова, затим две трећине других шкодљивих материј а, коластерински талог, разних органских соли и растворенога туткала. Супа служи као одлично средство за појачавање артериосклерозе где је има, за стварање тамо где је још нема. Воде у опште не треба пити пре јела, јер она разблажује желудачне сокове, нити је пити много. Мера је индивидуална и не може

се нормирати. Али начелно не треба је пити више од 1—1 ј /2 литра, јер се разводњава њоме крв и напрежу више него што треба и срце и бубрези да је елиминирају. Једино је чиста природна вода безопасна за пиће. После ње, слабије алкално-муријатичне воде, у којима нема превише угљене киселине. Воде са литијумом нису најбоље, јер у њима има литијума тако мало да би их требало пити кофама па да се попије индицирана доза. Слане, пургативне воде нису никако за препоруку, јер појачавају опасност артериосклерозе и после дуже употребе проузрокују колитис. Место свих минералних вода најбоље је попити чашу две лимунаде или оранжаде, врло мало заслађене. Они су, као и сви воћни сокови још корисни за варење и апсорпцију желудачно-цревних отрова. Не треба се плашити, да ће биљно-воћна храна бити монотона, и да ће због тога брзо дотужати. На против, биљна је храна разноврснија и знатно богатија од анималне. Немци од разних поврћа имају 186 разних јела. Једина је мана поврћ^ што она стварају много чорбе (течности). Али их зато треба справљати гушћа, на форму сосова или паштета. Немци, који су недостижни мајстори у хигијенском кувању, имају на десетине и десетине јела од комбинованог поврћа са карфиолом и јајима. Сва та јела справљају на зејтину или на бутеру. У погледу хемиске доброте масти за справљање јела иду овим редом: Најгора је и најнездравија свињска маст, па гушчија, затим лој, па биљна (американска) маст, добар је бутер, а најбољи је природан нерафиниран зејтин. Маргарин је у средини између американске масти и бутера. Турско је масло горе од бутера, разуме се и од зејтина (који је на првоме, краљевском месту у хигијенској скали масти и уља) а боље од свих других уља и масти. Било би сјајно, ко би могао да место хлеба једе кувану пшеницу са врло мало ораја и без шећера. За њу треба имати јак и уредан стомак, заштићен васпитањем од стомачне идиосинкризије. Та кувана пшеница вреди за здравље и напредак организма но најбоље јело, јер у себи садржи поред целокупне хране још и витамина. Она сем тога благотворно утиче на перисталтична кретања црева и на њихово непрекидно подмлађивање. У томе правцу, кувана се пшеница равна чуду. У Америци је пре неколико година био расписан конкурс једног великог монденског листа за најздравији народни јеловник, природан, јевтин и хигијенски беспрекоран. Мој је одговор случајно задоцнио, али је ипак жири нашао да је он најбољи.