Општинске новине

Ог. Раднило Белић, адвокат

Муниципализација — Законски делокруг економске активности Београдске општине —

Општине свуда, па и код нас, добијају из дана у дан све већу важност у привредном и социјалном животу народа. Њихов делокруг рада не може се више сместити у административни оквир. Силом сложености социалног и економског живота раскинут је тај оквир, сувише узан за данашње прилике, и делатност Општине проширена и на домен економске и социалне активности. Индустријализација и образовање великих вароши допринеле су да Општина постепено добије препондерентан утицај у извесним доменима економске активности. Том утицају супротстављао се приватни капитал, тамо где је био јак, који је јавним властима одрицао сваку способност за привредна предузећа и истицао принцип њиховог немешања у привредне односе. Међутим потреба за заштитом интереса потрошача најнужнијих животних намирница од претераног профита капитала изазвала је неодложне интервенције власти. Предузећа исхране, снабдевања, саобраћаја и т. д. под руководством удруженог приватног капитала у ствари би имала фактички монопол и могла би диктирати цене. Вода, електрика, трамвај то су исто тако преке потребе у вароши као и хлеб. Њихове високе цене биле би поражавајуће за развитак једне вароши. Зато је ту интервенција јавне власти а понаособ општинске власти, била неизбежна и неопходна. Па чак и у земљама где је та интервенција блажа и изузетна, као што је Енглеска, број општинских предузећа у сталном је порасту. На пример муниципално предузеће трамваја у погледу ангажованих капитала овако расте у Енглеској: 1910 ангажовано је 43.603,411; у 1921-22 та се сума пење на 57.200,205 а у 1926-27 она је већ достигла цифру 69.747,997. Тај процес рашћења врши се у пркос многобројних правних сметњи које се још одржавају силином утицаја великог капитала и либералних погледа на привредну динамику. Тамо где је тај Утицај парализован процесом етатизације на свим пољима рада, муниципализација се врши најинтензивније, показујући позитивне резултате који се огледају на оним огромним предузећима чији се утицај и даноноћни рад толико не види колико се осећа по угоднијем, сношљивијем и јевтинијем животу.

Тако се развила општинска привреда поред приватне привреде, и од ове се не разликује толико по своме начину управе и организације колико по свом духу и мотиву. Приватна привреда пре свега циља на добит, мора дакле бити рентабилна. Општинска привреда, на против, првенствено тежи да задовољи општи интерес, пошто она има за објекат експлоатацију извесне јавне службе. Баш тај социални и општи циљ, који визира муниципална привреда, и јесте био разлог да се извесне важнје привредне делатности монополишу у корист општине или других јавних власти. Ако би се, дакле, општина у својој економској активности руководила само фискалним назорима, онда би се промашио онај социални ефекат за којим се тежило ограничењем и сузбијањем приватне иницијативе. Општина у својој економској активности мора водити рачуна о тим општим интересима, па макар то било и по цену рентабилности свог предузећа. Иначе таква економска активност изгубила би своје битно преимућство над приватном привредом и један од најглавнијих а можда и јединих правдајућих разлога. Финансиска политика која рачуна са вишком прихода од свих општинских предузећа, не само да води евентуелном дефициту због несталности тих прихода, него је скроз антисоциална, јер преноси све фисколне терете на најсиромашније грађане и врши тиме грубу повреду основне идеје муниципалне економије. У земљама где су превладале индивидуалистичке и либералне концепције, развијање општинских предузећа наилази на врло велике правне и фактичне запреке. Експлоатација тих предузећа је ослобођена што више мешања јавне власти. Та либерална и индивидуалистичка концепција нарочито је утицала на муниципијалну економију у англосаксонским земљама. У тим земљама преовладало је мишљење да општине треба да остану строго у границама административних и политичкнх фунција и да су оне неспособне да воде с успехом трговачка и индустриска предузећа, пошто им недостаје потребне иницијативе и гипкости. У Енглеској локалне власти нису обавезне, на пример, да снабдевају подручко становништво гасом или електриком, а апсо-