Општинске новине

Стр. 362

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ства били загрожени од стране приватног капитала. На пример станбено питање, које се поставља у свим већим варошима у свој својој сложености и актуелности, не да се решити без учешћа општинског капитала. У стварању што јевтинијих и што хигијенскијих станова интервенција општине не само да је оправдана, него је чак и једна неодложна животна потреба. Тамо. где је она ма у коме виду предузета добијени су најбољи резултати. Изгледа да је то и једини начин да се то питање, од толике социалне и економске важности за Једну варош ,окине са дневног реда. Затим интервенција општине исто је тако оправдана код предузећа за сахрањивање и још других. Сва горе наведена приоритетна права, установљена у корист општине, престављају моћна средства за спровођење муниципализације. Наш законодавац није се задовољио само тиме што је признао општини право да развија своју економску активност на свим пољима рада. Па да се задржао само на томе признању, ствар муниципализације добила би много. Свакако да би имала много више него што то има у Енглеској, где општини није начелно признато право на економску активност и где се за оснивање ма којег општинског предузећа мора имати одобрење Парламента дато у виду специалног закона који прописује главне услове под којима се то предузеће има основати и радити. У Француској где општинска предузећа нису била допуштена, ако би приватна предузећа била у стању да задовоље потребе потрошача, изузимајући случајеве у којима би економска активност општине била нарочито предвиђена законом. По првобитном принципу општинска предузећа у Француској, била су уопште забрањена, па је тај принцип доцније модифициран интервенцијом Државног Савета и Законодавца. —• У Америци, где је укорењено мишљење, да вароши образују пре свега политичке организме и немају да се баве економским питањима. То су државе где се начелно одриче општинама право на економску активност, и где се општинска предузећа одобравају само по изузетку, законима локалне и партикуларне важности. Такав став био је као што смо горе видели логична последица индивидуалистичких схваћања. Супротни став нашег законодавца према општинским предузећима логична је последица етатистичких и позитивистичких идеја. Тим идејним чињеницама које су дејствовале код нас на стварање најповољнијег режима за муниципализацију, треба додати нарочите економске и социалне прилике. Несташица приватног капитала неизбежно је изазвала интервенцију јавне власти у привредној изградњи наше младе земље. Оснивање већих предузећа за потребе наших вароши, које се налазе у тако наглом полету, изискивало је

велике капитале, који су ретки и скупи на нашем тржишту. Морало се прибећи или страним капиталима или финансирању из редовннх комуналних буџета. Било у једном било у другом случају, онштина је хтела нехтела примила на себе вршење економских и социјалних функција, које у делокругу њеног рада заузимају исто тако важно место као и њене административне, политичке и судске функције. Пошто смо утврдили да је наше законодавство начелно усвојило економску акгивност општина на свим пољима рада, па чак предвидело мере за заштиту и подстрекавање те активности, остаје још да се испита да ли у оснивању и вођењу општинских предузећа општина трпи каква ограничења као и на који начин се врши експлоатација тих предузећа. Што се тиче првог гштања може се рећи да постоје две врсте ограничења: једна која произлазе из права надзора државних власти над општином, и друга установљена законом о радњама. Надзорна власт упушта се у испитивање законитости одлука општинске управе, па према томе, то не би требало сматрати као нека строга ограничења, колико као неопходну контролу да ће се рад општине кретати у границама законског овлашћења, Одлуку о оснивању извесног општинског предузећа надзорна власт имала би само ценити са њене формалне -стране, а не би имала права упуштати се у питање њене целисходности. Ако би надзорна власт прекорачила то своје право, општини је дато право жалбе на вишу надзорну власт, па најзад и у последњем степену и на Државни Савет. (За општину Града Београда то је први и последњи степен.) Пошто општински закон даје право на све врсге привредне делатности, то се питање о законитости општинских предузећа неће никад ни поставити пред надзорном влашћу, сем случаја где би неки специални закон или специална законска одредба изузела из општинске надлежности вршење извесних предузећа. У погледу оснивања или одржавања општинских предузећа, надзорна власт испитује само да ли је одлука донета од надлежне општинске власти. На пример за предузећа која повлаче издатак преко 400.000 дин. надлежан је општински одбор, па ако би општински суд без одбора донео одлуку о таквим предузећима, такав би акт био ненадлежно донет и као таквог надзорна власт не би могла одобрити. Излази дакле да надзорна власт у поглоду стварања и експлоатације општинских предузећа, може испитивати само питање о надлежностима општинских органа која су донела одлуку о предузећима, а да се не може упуштати у испитивање саме законитости предузећа, сем случа.јева где закон изрично забрањује општини да се бави таквим преду-