Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 367

те поремећаје, који су настали у аграрним државама због кризе у аграрно.ј привреди, индустријске земље, старе увознице индустриских производа, дале су се на посао да под најтежим и најскупљим условима са земљишта метрополе у што већој мери, ако већ не у потпуности, обезбеде исхрану свога становништва. Италија води т. зв. „бигку за жито". Увоз жита из иноземства она је оцаринила са 50 лира од сто кг. Немачка у том погледу иде још даље. Пошто је непосредно иза рата имала велику бригу да где било и буд пошто нађе жита за прехрану свога становништва, она је почетком 1930 године сваку стотиНу килограма жита из иноземства оцаринила са 6,5 марака, а 26 октобра исте године дигла је ту царину на 25 марака (или 350 динара) од 100 килограма. Њено законодавство поред тога прописује, да у мељави не сме да буде више од 3% страног брашна. А то значи да она жели да потпуно затвори увоз житима са стране — без обзира на то, што потрошачи њеии брашно плаћају четвророструко скупље него што га плаћа.ју потрошачи у државама где не постоје аграрне царине. Француска је увозну царину за 100 килограма жита од 50 франака у јулу 1929 дигла на 80 франака у мају 1930 год. За тим примерима повеле су се и Швајцарска и Норвешка, а на путу је и Енглеска, без обзира на то, што је она од вајкада око 80% и више сретстава за исхрану свога становништва морала да увози из иноземства. Царински протекционизам индустриских држава за њихове аграрне производе има циљ да активизира трговинске и платне билансе тих земаља. Осим тога горка искуства у прошлости, када су индусгриске државе, које су биле блокиране муку мучиле око прехране свога становништва, руководе нх на апсурдну мисао заокруживања у привредну аутаркију. Последице таквога рада међутим јасне су већ на целој линији: Све дубље заокруживање самих у се ствара све дубље привредне поремећаје у свету, који резултирају општим неповерењем свију против свију и страховито високом неупосленошћу, која данас дави све народе. БОРБА СВИЈУ ПРОТИВ СВИЈУ — ПРИВРЕДНИ ХАОС — ИСКРА РАЗБОРА Општа индустриска криза употпуњава се дакле и општом кризом у пољопривредној производњи. Рат је формално завршен под конац 1918 I одине. У ствари он је тек тада пуном паром отпочео ца привредном и политичком пољу. Индустриске државе се боре једна противу друге за превласт над светским пијацама, Осим тога, оне се као целина налазе у еко-

номском рату против свих аграрних држава, чије производе у све већој мери бојкотују. Са друге сгране су у сукобу око освајања пијаца агране државе европске против аграрних прекоокеанских држава; а све оне заједно су противу индустриских држава, које теже за привредном изолацијом од аграрних држава. Југославија, Пољска, Румунија, Угарска, Литванија, Летонија, Естонија, покушавају преко конференција у Букурешту, Прагу, Бео граду, Варшави да нађу начин и наметну споразум суседним индустриским државама. Али све што је предузимано у главном остало је без успеха. Цео сплет привредних сукоба завршава се најзад тиме, што се између 28 европских држава и свих прекоокеанских држава у све већој мери дижу царинске границе као ратни бедеми —• да производи непријатељске земље не продру преко граница државе. Настојавајући да се забарикадира од увоза са стране, свака од држава настојгва међутим, да своје производе пребаци преко ма колико високе царинске баријере суседне државе. На све стране се практикује систем тзв. дампинга, т.ј. да се роба у иноземству продаје не само испод пијачних цена на домаћим тржиштима, него и испод цена производних трошкова — а разлику, тј. губитке, који због тога настају, имају да сносе домаћи потрошачи, који те исте еспапе морају много скупље да плаћају. Још 1927 године на привредној конференцији у Женеви утврђено је да царине цену робе поскупљују са просечно 15%. Отада се стање погоршало и поскупљење робе због царина достигло је 30% и 40% просечно, а за поједине артикле поскупљење износи и 100, па и 400%. Када свака држава ограничава увоз из друге државе, то значи да она и сама мора да престане да извози. Опсег међународне размене добара под утицајем такве политике смањен је већ за преко 25%. Смањење промета добара са иноземством у појединим државама износи 56 до 9% у 1930 према промету у 1929 години. За поједине земље за то време извоз је смањен: Сједињене америчке државе за 32%, Енглеска 20%, Италија за 29%, Белгија за 28%, Шведска за 24%, Холандија за 21%, Аустрија за 18%, Немачка за 18%, Русија за 17% итд. У 1931 години у Немачкој је на пример према 1929 години производња смањена за 32%, а у Енглеској V истом времену за око 26%. Стање је исто у свима земљама. Светски промет добара у 48 држава које престављају 7 /к светског промета добара износио је у милијардама нем. марака: 1928 277.6; 1929 253.3 или 1- 2.3; 1930 203.7 или према 1929 —19.6; 1931 148.2 или према 1930 —27.2