Општинске новине

Стеван Бешевић

Три светла дана ) — Иранноцима Београда —

Не хуји Дунав; тужно тече Сава; Не шуми ветар с банатских равница; Не носи мирис покошених трава, Ни цвркут ласта, посвећених тица, Што се на далек већ спремају пут; Само се измеђ' бодљикавих жица Смењују страже, док ледена јава С дрвећа стресла лист јесењи, жут . . . И пада лишће с поломљених грана; Борови дршћу и јасика бела, Калемегданска деца срећних дана; Сад рањ-еници од многих шрапнела, И неме жртве пред велики слом, Док изнад града и дунавских села Урла са треском Макензенов гром . . . . . . Ровови ћуте; — слика мртвог дома, Где нико више ничем се не нада; Јер смрт је данас у тутњави грома Спустила крила на бедеме града; И док у диму мркне сунчев сјај, Она се верној Одбрани прикрада, Мукама дугим да учини крај . . .

. . . Не хуји Дунав; тужно тече Сава, Носећи стравне одјеке граната, Док мутном струјом плови безброј глава, С погледом дивљим на тврђавска врата,Обали жури многи понтон, сплав ... Над градом ричу громови и страва, Док мушке речи ниже један лав: „Јунаци! Браћо! Час је куцн'о прави . .. Ред нам је мрети, соколови знани! Ваш подвиг данас нека свету јави, Како се славно праг Србије брани; Како се слатко мре уз труба звук ... Нек се за увек памте ови дани; Смрти је славној наш намењен пук!". . . Тајац . . . А затим, из хиљаде грла, Јуришни узвик одјекну, — и, тада, Змајева деца, славна, неумрла, Залетеше се к'о вуци у стада; На ножевима блесну сунчев сјај, И крвав откос започе да пада, Са славном смрћу за свој Завичај . . .

. . . Три дана тако, крвава и дуга, Док надби сила десет пута јача ... Заточник паде Словенскога Југа, Као Леонид, сломљенога мача; И костурница термопилска друга, Бесмртни убра на ограшју цвет, Да с вековима дух њезин корача, Докле за повест буде знао свет...

*) Ова је песма награђена првом наградом на конкурсу Општине београдске за најбољу песму из одбране Б~ограза 1915 год.