Општинске новине

^ Ог. Коста Јовановић, бив. потпретседник Београдске општине

Један предлог за реформу општинских фппапспја*)

Услед великих радова, које је Општина београдска извела и има да изводи, настала је императивна потреба њена да своје финансијске изворе појача. Истина, она за своја досадања дуговања има покриће у редовном буџету, али се тешко може допустити да се тај буџет и даље оптерећује ануитетима на новс зајмове, а још мање новим инвестицијама. Ови нови извори могу се наћи делимице у уштедама буџетским, које би се постигле рацијоналном организацијом општинске службе. Даље се могу наћи и у бољем прикупљању општинских прихода. Најзад, извесни приходи, као трошарина, таксе, приходи од осветљења и трамваја, кланице итд. расту са порастом становништва. Али су потребе Београда тако велике да сва та повећања неће

*) Неколико месеци пре своје смрти^ поч. Д-р Коста Јовановић, бив. потпретседник Општине града Београда, упутио је овај свој чпанак нашем уреднику г. ■Слоб. Видаковићу за „Београдске ошлт. новине". Али ускоро, услед неких личних разлога, молио је да се засгане са његовом публикацијом. Сада, природно, ти разлози не постоје; и . ми са задовол»ством доносимо овај чланак, чији су предлози у толико актуелнији .тто се данас налазимо пред доношењем закона о комуналним финаисијама. Пок. Д-р Коста Јовановић, који је по дубоком уверењу свију јавних радника био један од најбољих познавалаца комуналне науке, један од љених одличних претставника и највреднијих спроводника комуналне политике Бео»града, омогућио је да се после дужег нрекида понова покрену ..Београдске општ. новине". Њега је јако оСрадовао и доцнији развитак општинских новина у данашњи комунално-социјални часопис Београда ; и о-н је о томе — шиљући овај свој чланак — писао тада нашем уреднику: „Прегледао сам неколико најновијих свесака „Београд. општ. новина" и налазим да су врло добро уређене, те вам честитам на томе. Радујем се што сте бар ви остварили оно што се под мојом управом није могло из оскудице једног одушевљенсг уредника. Ја сам једва могао да обновим „Опшгинске Новине" у оном примитивном облику ... Нарочито су интересантни прилози о Београду. Треба за историју Београда прикупити ове што је од валшости. Ви сте енергичан, па ћете Вашим истрајним радом много допринети да оаај лист буде на висини гласила једне рађајући се велике варопш".

достићи. Према томе, те изворе треба појачати неком врстом нових дажбина. Посредне дажбине и сувише су велике, да би се на њима могла чинити знатна повећања. Ако би се што на њима мењало, разумно се ништа не би могло друго учинити, већ их смањивати или сасвим укидати, јер оне и одвише оптерећују плитке кесе сиромашнијег и средњег сталежа грађана. Једини нов извор, који би се по мом мишљењу могао за општинске финансије отворити, јесте непосредни порез на земљиште. Овај порез до сада је био државни, и држава га је наплаћивала на тај начин, што је све плацеве изузимајући окућнице, оптеретила са 0,5% од процењене вредности. Новим законом о непосредним порезама овај је порески облик укинут, вероватно с обзиром на општине, којима је по угледу на друге државе, овај порески облик предостављен. По новом пореском закону држава наплаћује порез на плацеве само по приносу, класирајући их у I ред као и плодна зиратна земљишта, а што не представља никакво оптерећење кад се узме у обзир њихова вредност. Порез на плацеве по вредности има не само велике важности као финансијски извор Општине, већ и као једно од средстава правичног оптерећења грађана. Београд има сада у главном систем посредних пореза, дакле најнеправичније облике порезовања. Само један мали део пореских облика општинских може се сматрати као социјално оправдан; 2/3 пореских терета то нису. Завођењем пореза на плацеве по вредности побољшала би се сразмера између непосредних и посредних пореза, и тиме појачала правичност пореског система. Ово важи у толико више, што ће се овим порезом појачати извори за уређење вароши, а познато је да тим уређењем опет највише добијају сопственици непокретних имања. Али порез на плацеве по вредности има једну још већу важност за савремене градове: он је једно од најмоћнијих средстава рационалне грађевинске политике. Празни плацеви, неоптерећени никаквим дажбинама, предмет су највеће шпекулације сопственика: они чекају да се вредност њихова неизмерно повећава развитком вароши, и да у своје џе-