Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 351

да, и питање реорганизације ове службе. Као завршна етапа овој организацији било би подизање модерне инсталације за сагоревање и искоришћавање ђубрета, које се за сад износи и уклања на један релативно примитиван начин, без обзира на напоре и ревност целога особља, које тај посао обавља а без довољно техничких средстава. Питање чишћења није само естетско, него, у главном, здравствено. Асанационе акције и мере у овом правцу, које су на дневном реду, обухватају питање уређења дворишта и зграда. На жалост, и центар града још изобилује двориштима са примитивним помијарама без канализације и прљавим клозетима, који шире смрад и служе као легло мува, преносилаца разноврсних инфекција. Према томе је једна од хитних потреба борба за уређење дворишта: везивање ових са канализацијом, и рушење свих нехигијенских клозета и зграда, које не одговарају хигијенсмим прописима новог грађевинског закона. За периферију, где се спровођење канализације не може очекивати у скорој будућности, потребно је израдити стандартви тип помијара и клозета, који би био облигатан за одређене реоне, а одговарао свима хигијенским условима. Осим питања нехигијенских и неуређеиих дворишта постоји још и питање нездравих станова, који шкоде здрављу становништва и дају сигурну основу за цветање инфекција ,нарочито туберкулозе. При летимичном погледу на статистику морталитета, туберкулоза се издваја на специјално и по рангу прво место. Као социјална болест туберкулоза се свестрано и темељно третирала од стране многих уважених стручњака, а нарочито присталица Лиге против туберкулозе, те не би било нарочито потребно опширније расправљати ово питање, пошто сматрамо да питање туберкулозе не може бити решено без решења станбеног питања. У социјалној етиологији туберкулозе несређеност станбених прилика означава се као педесетопроцентни. Треба само потсетити на драстичне примере станбене беде и неуређености станова из података прикупљених од стране санитетско- полициских лекара Општине, који су делимично већ објављени, да би постало јасно да обитавање и рад у влажним просторијама, тескобним, без вентилације и светлости, често опкољеним нехигијенским клозетима и помијарама, има пресудног значаја за епидемиологију туберкулозе. Нездрави услови становања погоршавају се релативно високим киријама, које падају на терет издатака одређених за исхрану. Из тога разлога „лечити" туберкулозу значи да поред осталога треба решити станбено иитање у мери, коју прилике дозвољавају. Као актуелно питање треба сматрати тачну, стручну евиденцију о становима и

станбеним приликама, које треба да постану базом за решавање и регулисање тога питања са гледишта хигијенског, и епидемиолошког, а специјално са гледишта ширења туберкулозе. Исто тако треба сматрати актуелним моментом акцију предузету од стране радне заједнице за подизање народнога санаторијума на Авали, у којој општина прима учешће у циљу подизања свога општинског павиљона са 100 кревета. Подизање санаторијума на Шупљој стени покренуће питање лечења и изолације туберкулозних болесника у престоници са мртве тачке и унети велики преокрет у акцији сузбијања туберкулозе у Престоници. У тесној вези са овим питањем стоји опорављање слабуњаве деце, наклоњене туберкулози у климатским лечилиштима, као превентивна мера, а такође и дефинитивно решавање питања „школе на ваздуху". Један од узрока смрти, који из године у годину показује стални пораст јесу рак и малигни тумори. Ова група болести расте лагано, али са сталном тенденцијом на више: 1927 — 120; 1928 — 124; 1929 — 145; 1930 148; 1931 — 243 или у 1928 — 3,84%, у 1929 — 4,22%; 1930 — 5,16%; 1931 — 7,96%; што значи да је ова група болести у току последњих пет година порасла са приближно 100%. Она је свега три пута мања од туберкулозе. Тако брзи пораст мора свакако забринути' надлежне, и захтевати нарочиту пажњу према овој појави. Стога, као акутни проблем пред здравствено-хигијенском политиком Београда, стоји организовање активне борбе против рака, и организација установа за проучавање услова, под којима се ова болест шири, и метода којима се спречава. Што ранија дијагноза, и што раније и ефикасније лечење у првом стадијуму болести свакако би смањили овај нагли пораст морталитета од рака и малигних тумора. Исхрана Београда, с погледом на контролу и организацију продаје, поставља нам важне задатке. У колико је питање контроле организовано на бази тесне сарадње санитетско-ветеринарско-полициских органа и хемијске и бактериолошке лабораторије, оно је током времена давало све боље и ефикасније резултате; али у толико само организација снабдевања и продаје животних намирница, захтева многа побољшања и увођење специјалних институција. Од крупних ствари у овоме смислу осећа се недостатак централне пијаце, хигијенски потпуно уређене, и централне прегледаонице меса, као и хигијенски организоване продаје млека. Што се тиче снабдевања млеком, оно заиста стоји још на једном примитивном ступњу, пошто градска контрола обухвата само последње моменте продаје и расподеле млека док не постоји могућност контроле на лицу места производ-