Општинске новине

Слободан Ж. Видаковић, отправник послова Савеза грлдова

За уређење положа/а онштннскиж чино Јвннка ~ Пред ковЈШ законом о градоњима ~

I Питање новог закона о градовима — то је нитање дана. Његова прва редакција давно је већ готова и сада се могу очекивати само корекције према тежњама Савеза градова и према уверењима народних посланика, када закон буде био изнет пред Народну Скупштину. Отуда је од неоспорног значаја да у овом чланку проговоримо мало оппгирније о општинским службеницима, јер се не може ни замислити један модеран и правичан закон о градовима који не би решио сва животна и актуелна питања општинеких службеника. Ако је пропуштено што год због чега би се доцније у животу и општинској служби спотицало — а по нашем сазнању у првобитно израђеном пројекту закона о градовима пропуштено је много — онда је у толико значајније да се питању општинских службеника да најшири публицитет и док још има времена, унесу неопходне допуне и корекције у поменути законски пројекат. Ми имамо близу сто градова, на које ће се односити будући закон о градовима. Првобитни пројекат Министарства Унутрашњих Дела обухвата једва седамдесет градова, али је запажена још одавно тежња свих значајнијих вароши и варошица, које имају услова за економски и урбанистички развитак, да се и оне подведу под одредбе будућег закона о градовима. На тај начин биће, као што смо већ напоменули, око стотину и више градова на које ће се простирати компетенција будућег закона. о уређењу градских самоуправа. То је већ озбиљан број. У погледу броја општинских службеника тих нам стотину градова показују да се он креће између четрдесет и пет до шесдесет хиљада службеника. Кад се томе броју додаду само деловође и благајници сеоских општина, који морају бити стручна, професионална лица, онда се •број ошптинских службеника у Југославији креће између 65—70.000 лица, без обзира на ту околност што о општинским деловођама и благајницима сеоских општина неће бити надлежан закон о градовима него закон о сеоским општинама, чији је оеновни пројекат такође спреман.

Већ се по овим цифрама види јасно, да се полако и постепено у нашем јавном животу израђује једна нова снага и један несумњиво социјалан фактор о коме се мора водити рачуна а то је снажна армија од скоро седамдесет хиљада општинских службеника, чија је мисија у животу једног народа од првостепеног значаја. Извесно да нема никога међу нама ко би се усудио да доказује, да се преко животних потреба и оправданих жеља овог огромног и важног комунално-ооцијалног апарата може и сме прећи са преступном равнодушношћу. Без доброг и савесног персоналног апарата сваки напор градских општина за реформама и напретком остаће промашен. Само се са добром и савесном администрацијом могу извести све оне важне реформе, без којих се не да ни замислити живот градске општине у садашњици! Општине су темељи државе, општинско чиновништво су темељи општине, и ако ти темељи не ваљају не ваља цела зграда! А ти темељи не могу ваљати у пркос свих наредаба противу корупције ако се чиновници од најмање општине до највеће престоничке муниципије не обезбеде морално и не осигурају материјално. Без њиховог моралног и материјалног обезбеђења, у мери коју садашњи живот бар минимално захтева, нема, нити може бити, добрих и исправних чиновника, а без исправних чиновника нема ни добре општине ни снажне државе! Зато свака држава има императиван интерес да и општинско особље, поред државног, буде потпуно исправно и задовољно. Дакле, да се тај административни апарат одржи на висини стручности и савесности морају се према њему испунити све оне обавезе, које проистичу из императива његовог сталешког професионалног осигурања. Ми ћемо у овом чланку прећи у најопштијим линијама те обавезе, осенчујући сваку посебице, у колико то потреба њеног разумевања буде захтевала. Пре свега општинским службеницима и чиновницима мора се највишом вољом зако-