Општинске новине

Прилози за историју Београда:

Глиша Блезовић Оовратаћ Евлије Челебије из Ердеља у Веоград — његов опис града Авале

У пролеће, 1660 године, на путу за Ердељ Нвлија се задржао кратко време у Београду. Иако је полазио у рат, он је ову прилику искористио и све слободно време је посветио разгледању ондашњег Београда и тако је постао онај његов интересантни опис Београда, који је у 1 бр. Београдских општинских новина ове године објављен. У јесен 1661 год., Турци због зиоде прекинуше ратовање, војску делимице распустише, а делимице је повукоше из непријатељске земље у безбеднија места, да презими и да се за идуће пролеће спреми за нове напоре. У овој војсци је био и „светски путник" Евлија Челебија. Његов рођак и господар Мелек Ахмед паша, тадашњи румелиски беглер бег, добио беше наређење од врховног команданта војске, Ћосе Али паше, да се са својом војском повуче на зимовник у Београд. Евлија је волео провод и уживање. Није био с раскида и да масно и слатко поједе, али је нада све био страсни турист и путник неизмерне радозналости и многоструког интересовања. Кад је једнога дана његов господар, Мелек Ахмед паша, начинио један излет до Авале ради разгледања београдске околине, као искусни путник и зналац историје, на овом излету га је пратио и Евлија. Овом излету имамо да благодаримо што данас имамо један опширан опис ондашњега града на Авали. Тај Евлијин опџс градића на Авали и његова подграђа налази се у VI књизи његова 5еуаћа1-патте у цариградском издању, стр. 100—103 и 105—106. Тај део Евлијиних путописа превео је на мађарски О-г Кагасзоп 1тге, Е\>Па Сзе1е&1, ШбкгИа^иГагб Ма^уагогзга^п и1ага$а1 1660—1664, ВисЈарезђ 1904, I, стр. 156 до 159. Са мађарског превода га је код нас објавно 1910 год. Д-р Јован Радонић у Годишњици Н. Чуаића, књ. XXIX, стр. 80. Због тога што тај превод није с оргинала, него из друге руке, у њему има доста нетачности, каткад и врло грубих. Уместо да исправљам један непотпун превод, ја сам сматрао за најбоље да овде дам тачан превод тога дела Евлијиних путописа са оргинала. По цичи зими враћала се турска војска испод града Варада, истина још увек побед-

ничка, али ратним патњама и свакојаким невољама тако изнурена и измучена, да се једва држала. Пошто је прешла испод града Шебеша 1 , ради одмора зауставила се на сред поља Хатсек 2 . Сва је војска морала заноћити на отвореном пољу, на снегу, под шаторима. Него биће боље да пустимо да нам о томе даље прича Евлија, који је као учесник све те незгоде и сам препатио. * „Те ноћи, вели Евлија, поред свега удари и страховита снежна мећава. Шатори су били засути снегом. Телали по свој војсци објавише: Овде ће се остати два дана. Тај дан проведосмо у унутрашњем делу Демир Капије. Прошли пут, кад смо кроз ову Демир Капију пролазили, имали смо 13.200 кола. Како је тада било пролеће, .лако смо је прешли само за дан и ноћ. Сад смо међутим по списку имали 18.800 кола, 200.000 заробљеника и десет пута по 100.000 грла говеди, те смо кроз Демир Капију једва прошли за три ноћи уз нечувене муке. Не зна се рачун колико је овуда прошло тренова камила и сексана са разним материјалом. У овој Демир Капији преживели смо за три дана страшне тегобе. Ту нам је од љуте зиме и глади изгинуло преко 5000 заробљеника. Много стотина кола, пуних свакојаког ратног плена и живога робља, остаде нам на тој пољани. Ту је свако гледао да спасе само своју голу душу". Негде код села Муске, испод града Шебеша, по највећем кијамету и зими, крајем месеца џемази-ел-ахара, године 1072", главни камандант турске војске распусти ову своју бедну ордију. Евлија је и овога пута срећно извукао главу, чак и са извесним добитком! „Гооподу нека је хвала", прича он даље, „ја, много грешни Евлија, пређох срећно Демир капију, здрав и читав, са својих 13 робова, 12 јахаћих коња и једним колима пуним разних ствари". Идући тако, крајем месеца џемази-ел-ехара 1072 год, 3 дођосмо у исламеку земљу, у село Муске, на територији темишварској. От-

Ј ) Карансебеш. 2 ) Мађар. НМзгеј?. 3 ) 20-11-1662 гоц., рачунајући т Грегор. календару.