Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 449

седосмо у кући једног хришћанина, мога пријатеља. Своје робове и послугу нисам одмах посадио крај топлог оџака, него сам одело и остале ствари моје послуге дао домаћину да их опере. Хранећи се топлом храном, сви ми момци чисто прогледаше на очи и лице им се засија. Ту велики сердар даде разрешницу свима исламским ратницима. За цигло један дан од војске није остало ни стрва ни јава. Сваки је похитао своме завичају. 8 часова после Шебеша изађе наређење свима везирима, високим државним службеницима и војним заповедницима: да сваки иде у одређени зимовник. Сердар Али паша оде у Темишвар, Чауш заде Мехмед паша у град Вршац, а Мелек Ахмед паши, нашем господару, за зимовник буде одређен Београд. Одмах се упутисмо тамо на зимовник. Мелек Ахмед паша с војском крену се испод града Шебеша, те после 4 часа путовања дођосмо у село Жебељ 4 . Овде Мелек Ахмед паша издаде 79 кеса на име плата својим војницима од којих је било: 2000 сејмена 5 , 2000 сариџа" и 2000 личне војске 7 . Изузимајући своје личне војске 8 , осталим војницима нареди да се растуре. Свакога је упутио својој кући. После тога, после путовања од 5 часова, прођосмо поред села: Гилад 9 , Се-Михал 10 , Али Бунара, Желдес 11 и Пабука 12 . Сва су ова села раније описана. Пабука међутим' на српском језику значи јабука. Ово село лежи на обали једног крака који се одваја од Дунава. Село је напредно и броји 300 кућа. Зијамет је и насељава.ју га: Власи, Бугари и Срби. Цела ова равница припадала је територији темишварској. Сутрадан на три стотине лађа пређосмо голему реку Дунав. И тако стигосмо у као рај красни Београд. Прваци ове вароши и угледни његови грађани бејаху нам изашли на пристаниште у сусрет. Наш господар, Мелек Ахмед паша уђе у Београд на неописано свечан начин. Сви ајани и месни прваци нашем су паши приређивали велике гозбе. Те су гозбе биле тако богате, толико се ту уживало и проводило, да се ваистину пливало у срећи.

4 ) По г. Радонићу, ор. сИ., стр. 80, нап. 44 Жебељ јејужно од Темишвара најкраћим путем по прилици 90 км. 5 ) Тур. зекдап некадашњи псари, доцније један посебан род војске јаничарске. 6 ) Тур. загШа раније у Турској врста башибозучке војске, 7 ) Тур. КоИ. 8 ) Тур. Караколлукџилер. !1 ) Гилад на Ј—3 од Жебеља око 15 км. 10 ) Сентмихаљ поред негдашњег алибунарског рита С-И од Али Бунара. и ) 2дШе$ (Селеуш). С—3 од Алибунара. 12 ) Тако погрешно штампано место Јабука.

Баклаве 13 које смо јели у Београду, доиста нисмо нигде видели, ни у Анатолији, ни у арапским, нити пак у персиским земљама. У осталом, београдска баклава је чувена. Београдска је варош прави Мисир у овим! западним странама 14 ).

Наш господар, Мелек Ахмед паша ради разгледања београдске околине, начинио је и један излет, те идући 7 часова у правцу кибле 15 , дођосмо у град Невхале. Град Авала 16 Основао га је Јилдирим Бајазид 17 . Саградио га је по његову наређењу Шехабедин паша 18 . Пошто је Јилдирим хан подигао ову тврђаву, да би ослабио невернички град Београд, потреба је изискивала, те се он ожени кћери хришћанског господара Смедерева, по имену Делу огли Дуџија 19 , па уз помоћ овога Делу оглије подиже овај град. И тако, не дајући мира београдским неверницима, помути им мир и спокојство. Доцније, кад наступише догађаји са Тимур-Ханом 20 , чим је умро Јилдирим хан, Срби заузеше град Хавалу. После .је султан Мехмед хан, отац освајања, године 846 (1442), идући да освоји Београд, наредио гази По.рчи да га поново заузме. Сад се налази на територији смедеревског санџака, у београдској нахији 21 . 13 ) Код г. Радонића, ор. ск, стр. 81 не знам чијом погрешком ова реч ђак1а^а помеана је са речју 1>ак1а боб и тако је испало да је на гозбама београдских газда онога времена најлепше јело био грах. Код г. Радонића ово место гласи; И заисша такога граха, какав смо јели приликом београдске гозбе, нисмо видели ни у Румелији, ни у Арабији, ни у Персији"!... 14 ) Употребљена је реч Кит, а не Румели. 1! ') Страна која је у правцу светих исламских места, ка храму у Меки. 16 ) Не знам чијом погрешком наштампано је Невхале, ма да се доцније јавља и облик На^а1е. 17 ) Бајазит I, син Султана Мурата 1. 18 ) Румелиски Беглеј бег био је у рангу везира. У нашим летописима зову га Шабадин баша. 19 ) Наштампано турски: ОеШ о§И АМиуа. Евлија је овде помешао стварне чињенице са фантастичним именима. Јасно је да се у оном Дуџија крије унакажено име некаквог дужда или Ђурђа. 20 ) Мисли на догађаје из 1402 год., кад је Бајазата у битци кодАнгорезаробио Тимурленк, татарско-туркменски хан. 2 ') Код г. Радонића, ор. .сН., стр. 81, нап. 60 погрешно се Евлија окривљује да није знао коме је Авала припадала у административном погледу. У оригиналу и не стоји као што је код г. Радонића превндено: „Град спада у Смедеревски санџак а у Београдски вилајет", него овако како је овде преведено. Авала је била у нахији београдској а не у београдском вилајету, кога тада није уопште ни било. Тур. паМуе у административном погледу била је већа од ондашњих наших општина, а мање од нашег среза.