Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 495

Стан, кућа, улична и тргска постројења играју велику улогу у нашем психичком животу' Леп и угодан стан је за све чланове, ма и најмање породице, потребна основица сваке естетске културе. Права архитектура треба сваки угао куће да начини чистим, пријатним и угодним за становање и тиме самим да отвори људима осећање за већу и праву метност. Кућни намештај, соба, кућа, улица, трг и град, све је то архитектонска форма, поред ко.је не можемо проћи неопажено. Ове архитектонске форме увек и на сваком месту нас' преображавају својим испољавањем. Утисак стана зависи од дејства уличног простора у који се сваки час гледа и кроз који се мора стално пролазити. За дејство уличног простора врло је важан и још недовољно упознат начин на који је површина улице подељена и изграђена. Без неговања уметности у грађењу градова, без потстрекавања смисла за лепо у улицама, кућама и становима, нећемо никада доћи до природног и правилног цветања наше народне уметности: архитектуре, скулптуре и сликарства. Учвршћивање сопствене естетске културе морамо сматрати као највећи задатак нашег времена! Човечји стан је најјачи васпитач масе за социјалну културу. Сви социјални утицаји духовне природе остају без икаквог дејства ако им стоји на супрот немилосрдна стварност непосредне околине појединца: ружан и нехигијенски стан, ружне и баналне и куће и улице. У лепом граду не треба да влада само спољашња лепота: лепих простора, улица и тргова; већ у исто време и лепота станова, који су лепо постројени, здрави и пријемљиви. Чување природних и историских лепота градова је покрет чисто социјалне вредности. Ружноћа и недостатак карактера приватних кућа и улица логичан је производ и свуда исти, економских и социјалних услова, који излази из данашњег друштва. У данашње доба средња имућност се раширила на већи број људи, али то није донело никакав напредак у њиховом естетском образовању. 11риватне куће и куће на спрат за издавање баналне су и безукусне у већини случајева. Свака фасада жели да надвиче суседну и онда ниједна више не пада у очи. Произвољне су силуете зграда, групирање маса и подела површина. У ренесансу и бароку градови ду замишљани као уметничке творевине, саткани из улице и тргова, као јединствена дела слично једној у велико постројеној палати, само што С У на место уметнички поређаних дворана у палати стављени тргови, а на место добро уређених ходника имамо уметнички постројене улице! У правом урбанизму граде се улице и тргови са кућама, а не ређају се само куће у улицама, у трговима. Природно стварање гра-

ђевинских маса и природно ређање зграда само по себи ствара просторе улице и тргове. Прави урбанизам схвата кућу као део једне целине, улице и тргове као део околине, града, пејзажа. Модерни урбанизам куће групише, стране улица пластички раздељује, пружа могућност да се осети конструктивно осећање простора. У урбанизму имамо у два правца рад: прво, да се нова насеља граде по извесном напред одређеном циљу, и друго, да се у старом делу града по могућности изврше што целисходније и лепше реформе. Град није просто гомилање кућа, већ је то грађевински организам који има све потребне установе људског друштва. Ту нису само зграде за становање, установе за заједничке животе и културне потребе, већ су ту и установе за рад, за индустриЈу. Сваки град добија своју особеност не од вођења улице, већ од њиховог одстојања једне од друге, од односа улице према целокупној површини, од дубине блокова, од расподеле земљишта. Рђаво изведена парцелација земљишта — што је у Београду врло често случај — ствара затим и рђаве кућне форме. Модерни лепи градови морају се одликовати јасноћом распореда уличног саобраћаја, истинитошћу социјалне расподеле изграђивања, мирноћом у изради улица, тргова и грађевинских блокова, издвајањем јавних грађевина које служе као украс градовима, стварањем јавних паркова и зелених појасева итд. Грађански градови средњег века, градови ренесанса и барока — Версај, Потсдам, Нанси, Карлсру, Копенхаген, Касел, Единбург, Батс — јесу јединствене грађевинске уметничке творевине. Ту је свака природна ситуација развијена архитектонски до уметничког облика. Ове разне архитектонске ситуације показују нов живот, дају увек нешто ново уметничко у границама уметничких закона. Средњевековни, ренесансни и барокни градови показују нам моћан утицај који може да врши у урбанизму један културни центар власти. Они нам доказују убедљивим језиком камених споменика да је потребан један уметнички центар власти, одакле ће се управљати и контролисати целокупним уметничким стварањем градског постројења. Данашње општине и сувише су заузете разним економским и социјалним питањима, која неодложено чекају на своје решење и скоро никако нису могли посвећивати своју пажњу овом врло важном питању регулисања грађевинско-уметничког стварања у градовима. Нашим новим грађевинским законом дата је могућност да и градови у Југославији постану регулатори грађевинско - уметничког стварања у њима. § 106 горњег закона предвиђа грађевински одбор који је саветодавни орган општине по грађевинским предметима. Само, што би за чланове Грађевинског одбора требало бирати људе који имају умет-