Општинске новине

ОПШТИНЕ ГРАЦА БЕОГРАДД

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ — у почетку рада била пажња обраћена само васпптном моменту. Оберлин је децу подучавао у разним предметима. Ргбће1 је био први, који је захтевао да се види дете у својој целини и израдио методу рада, како би се подједнако поклањала пажња душевним и телесним способностима малога детета. По њему је задатак овај: „Обданиште несме да прима незаштићено мало дете само под свој надзор, него има да му пружа (рад) делатност, која одговара дечјем бићу. Дете треба да снажи тело, да вежба чула и да занима свој дух, који се буди, како би се благовремено и правилно упознало са природом и људима. Нарочита пажња мора се обратити развитку дечјег срца и душе, како би доспело до праразлога живота, до хармоније самим собом". Здравствена заштита малог детета у овим обдаништима је тековина последњих деценија и XX столећа. Ипак је Ргбће1 својим генијем и као васпитач увидео, да се мора пазити на телесни и здравствени развитак детета, па стога су деца, која су била смештена у обданишта, вођена по његовој методи, у здравствено бољим приликама. Као педагог је знао, да ће његова метода само победити и показати успеха, ако буде имао сарадника и стога је још 1840 године отворио течајеве за забавиље. Само он је неумитно захтевао да забавиља има солидно знање о физиологији и психологији малога детета. Али у Немачкој н. пр. остварило се његово тражење тек 70 година доцније кад је питање васпитања забавиља 1911 законом решено. Забавиља мора после свршене средње школе са положеном матуром, да сврши течај од 2 године како би добила диплому. . Почетком XX столећа биле су од значаја за рад у обдаништима идеје, методе и предлози талијанског лекара пг. Мапа Моп1 :еб5оп. Она такође сасвим правилно захтева, да се мало дете васпита одговарајући стању његовог телесног и душевног развитка. Монтесори оснива своју методику на психолошком експерименту. Она је имала .као лекар прилику да у заводу за слабоумну децу почиње своје студије и покушаје. По њеној методи дете се игра потпуно слободно с оним, што га лично занима. Док се деца налазе према методи Ргбђећовој под извесним вођством, које свесно жели, да развије све латентне способности као што су разум, воља и душа малог детета, Монтесори пружа деци главна занимања, која првенствено служе развијању дечјих чула. И ако Монтисори-ева метода даје ванредне резултате у односу на концентрациону моћ дечјег духа, ипак не пружа довољно могућности за развитак дечје уобразиље и душе. Ргбћећу служи као пример велики васпитач „природа" и стога су његов поучни Матери.јал као и играчке прилагођени јединственим облицима природе. Појава Ог. Моп1 :е880П од великог је значаја за васпитни развитак дечјих обданишта последњих година, јер дискусија

Сгр. 511 ових 2 метода, ставила је проблем заштите малог детета у средиште питања дечје заштите данашњице. Значајно је да се Ргбће1ова метода може успешно спровести само у случају, ако су деца подељена у мање групе и једној паспитачици поверено највише око 20 деце: Ова подела у мале групе је значајна и из хигијенских разлога, пошто је много лакше у таквој установи сузбијати заразне болести. Акутне и хроничне заразне болести играју у патологији доба малог детета велику улогу и стога морају хигијенски услови дечјих обданишта бити на истој висини као и хигијенски услови обданишта за одојчад, како не би агломерација деце овог доба водила до развијања великих епидемија. Такође се несме заборавити, да је Малом детету у обданишту, где проведе време од раног јутра до увече потребно поред игре и хране, и одмор и да свако дете мора имати своје спремно лежиште као и све услове које захте-

Тераса обданишта за малу децу

ва нега малог детета. Ниједно се дете несме примати пре претходног лекарског прегледа, и сваког месца погребно је, да се деца 1—2 пута здравствено контролишу. Такође је дужност мајке, као у свим установама ове врсте, да свако оболење детета или околине одмах јави управи. 3) Обданиште за школску децу или тако звана дечја склоништа престављају у данашњој конструкцији друштва установе, без којих је немогуће великом броју школске деце пружати основне услове за жељени душевни и телесни развитак. Њихова је дужност, да прихвате незаштићено школско дете у ваншколском времену и да му замене родитељску кућу. Опет се појављују императивно здравствени и васпитни захтеви. Почетак акције дечјих склоништа такође пада у другу половину XVIII века, када се појавила потреба, да јавност води рачуна о деци без надзора, чије су мајке приморане, да ван свога огњишта привређују. И опет су многа искуства показала, да се ове установе могу само успешно водити у сарадњи васпитача лекара и јавне дечје заштите. И тако