Општинске новине

Стр. 512

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

се последњих година, а нарочито после рата потпуно променио спољни изглед ових дечјих уточишта. Оне не потсећају више на старе школе, где су се деца касарнирала, него претстављају светле, топле и пријатне дечје домове. Према захтеву генијалног васпитача Ре8!а1о221 таква установа мора имати поред сунца и баште, цвећа. Деца морају својим радом допринети, да свој дом учине што пријатнијим и лепшим. Да би се деца осећала истински као у породици, основана су многа дечја склоништа у организационој заједници са обдаништима за малу децу и деца различитог доба често браћа и сестре, припадају истом одељењу. Јасно је, да се за време учења и свршавања школских задатака, као и за извођење разних игара, групишу опет деца истога доба. У дечјим склоништима има да се примењују принципи школске хигијене. Тако се гледа на оштећење ока као што је миопија или кратковидност, искривљење кичме (сколиозе) истом пажњом као и на хигије.ну духа т. ј. питања преоптерећености дечјег духа и у опште упознавање абнормалног стања дечје душе и интелекта. У дечје градско склониште примају се сва деца, чија је родитељска кућа преко дана без надзора одраслих или чији родитељи нису у стању из моралних разлога, да обезбеде детету правилни душевни и телесни развитак. Разумљиво је, да и ове установе захтевају за рад стручно педагошко лице са много разумевања и љубави. Важно је такође, да васпитачице и васпитачи склоништа буду у уској вези са родитељима, пошто ће склониште бити за децу од велике користи, ако је у стању да утиче и на побољшање породичних прилика. Колика је социјална потреба ових установа и подизања дечјих обданишта сведоче нам статистике дечјих уреда разних земаља. Њихове картотеке говоре о великом броју деце, која су морала бити одбијена од пријема због немања места, премда је бројно стање обданишта у тим земљама прилично велико. На првом месту су обданишта потребна великим градовима и индустријским крајевима. Н.пр. нарочиту пажњу обраћала је овом проблему општина града Беча и данас постоје у Бечу само као општинске установе 111 обданишта за малу децу са 344 пододељења. У свако се одељење обично уписује по 30 деце. Дакле, сама општина V Бечу располаже са 10.320 места за малу децу а сем тога постоји још знатан број обданишта за одојчад, малу' децу и забавишта, која су својина приватне иницијативе. У Бечу има такође око 45 дечјих склоништа са већим бројем пододељења и око 5000 места за школску децу. У свим већим градовима Француске, Италије, Енглеске и Немачке основале су се многе установе полуотворене заштите, које су све мање више вођене према упутствима Ргбђећа и Моп1ез80п. Тако Берлин

располаже на пример са 363 установа са 17.500 места, а ови, као и бројеви других градова, нам показују, да је на овом пољу дечје заштите најнапреднија и најактивнија Бечка општина. У нашој земљи прихватио је град Загреб после рата организацију дечјих склоништа доста активно и издржава данас 8 склоништа са 1250 места. Ова склоништа имају 2 или више одељења за децу претшколског доба и за школску децу. У једном одељењу налази се 50—60 деце а за управитељице склоништа постављене су учитељице. Склоништа су смештена у појединим школама док је ново склониште на Трешњевки са 4 пододељења смештено у засебној нарочито подигнутој згради, која одговара свим васпитним и здравственим захтевима. Неколико установа налазе се и у рукама приватних друштава. У Београду основано је 1919 год. прво дечје обданиште Друштва за васпитање и заштиту деце. Доцнијих година отворена су још некоја, као и организовано је друштво за оснивање ђачких склоништа. Тако данас у Београду постоје 3 обданишта за одојчад и малу децу до навршене 3 године, од којих два издржава Београдска општина а за једно даје општина субвенцију Друштву „Српска Мајка". Сем тога су 7 обданишта за малу децу субвенционирана од стране Београдске општине, а основана су од разних приватних друштава. Тек последњих година отворена су 3 обданишта на периферији, где су у ствари и најпотребнија. У свим овим установама има дневно места за свега 550 деце. Поред тога имамо у Београду 7 ђачких склоништа, која у већини случајева служе само као школске трпезе, јер услед материјалних тешкоћа не располажу са свима организаторним сретствима, која су неопходна за ђачка склоништа. Најбоље уређена и изврсно вођена је ђачка трпеза Школске поликлинике на Губеревцу. Остала су у рукама приватне иницијативе, али ни једна од ових установа не преставља право обданиште или склониште за школску децу без надзора, нити им може заменити родитељску кућу у васпитном и моралном погледух У овим трпезама добијају око 500 школске деце дневно ручак. Према томе има у Београду свега 10 установа полуотворене заштите, која могу дневно примати око 550 деце. Овај број јасно показује како је код нас неразвијена полуотворена заштита као и дечја заштита у опште. Јер ако се и 5 обданишта налазе у сопственим зградама ипак не располажу обданишта за малу или претшколску децу са оним уређајем у васпитном и здравственом погледу, који је за такве установе неопходан. Исто тако велика је тешкоћа за налажење стручног персонала, јер немамо у земљи стварну школу за забавиље. А обданиште без стручне и спремне забавиље, значи само толико, да је деци осигурана храна и да су