Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 525

заузме и Сингедон од Сармата, али га не врати Византинцима, као што је био дужан учинити, јер им је био савезник, већ га задржи за себе. Од 473 до 478 Готи су били господари Балканског полуострва. Они су се час издавали за савезнике царства, час је између њих и цаоа долазило до врло затегнутих односа, због пљачке и неодржавања уговора. Византија им није ништа могла, јер није била у стању сопственим трупама да штити границу, већ је за то морала употребљавати варварске савезнике. Под таквим приликама Теодорик је догаао до врло великог утицаја чак и у самоме Цариграду, нарочито за време слабога цара Зенона. (474—491) он је цару Зенону, кад је овај био збачен, помогао да се понова докопа власти и зато је, као награду, добио велике титуле и у Мезији седиште за своју војгку. Касније му је уступљена и Прибпежна Дакија, те је постао свемоћан у Подунављу. Нажалост немамо никаквих података о Теодориковом бављењу у Сингедону. Не знамо чак ни то, колико ее он у њему задржао, пошто га је отео од Сармата, али, како је он касније у Италији показао поиличне културне претензије и оставио за собом, поглавито у Равени, више значајних споменика, вероватно је да је и у Сингедону покушавао испољити те своје конструктивне тежње. У зиму 448 године Византинци су успели наговорити Теодорика да са многобројном војском крене у Италију поотив узурпатора Одоакра. Теодорик их 1 'е послушао, јер му је било нестало животних намирнииа и одела, а од суседних народа није се већ више имало шта пљачкати. Зато се крене уз Дунав и Саву, па са многобројним четама стигне у Италију, победи Одоакра и загосподари Апенинским полуострвом. По његовоме одласку настало 1е опет комешање на дунавској граници. У близини Сингедона извори помињу Херуле, Гете, Бугаре и Словене, али се не зна шта је са градом било и ко је њиме владао. Изгледа да се цела дунавска граница налазила у потпуној анархији. Јорданес помиње некога Мунда. који је био покупио из свих земаља лопове, убице, коњокрадице и разбошике од сваке руке, па са њима живео крај Дунава, У једној тврдој кули, коју је назвао Херта и

из које је чинио пљачкашке испаде у околину. Са овим Мундом удружио се био Теодориков доглавник Пецамин, који је био заостао да освоји Сирмијум, па су заједно потукли византиског војсковођу Сабинијана. Међутим Мунд је касније ступио у византиску службу. Цар Атанасије (491—518) населио је око Сингедона Херуле, да бране град од осталих варвара, али то није много помогло. По другој верзији Херуле је у сингедонску област довео тек Јустинијан. Познати византолог Мирал тврди, да је Сингидунум са још неким варошима у Дакији у октобру 549 године уступљен Херулима, иако су били опустошили Илирију и Тракију, само да би хиљаду и пет стотина између њих прешли у Италију са двадесет хиљада византиских коњаника, које је Јустинијан тамо слао против Гепида. Други један византолог, Изамбер, напротив мисли, да су Херули имали само земљу око Сингедона, али не и град. сваком случају у току три до четири деценије све до почетка Јустинијанове владе Сингедоч је био у врло мучном положају. Јустинијан и Сингедон Године 518 попео се на царски престо Јустин, обичан илирски сељак, који се у војсци одликовао храброшћу и стекао многе присталице. Његов нећак и наследник Јустинијан помагао га је у управљању царством, тако да је Византија скоро пола века, све до 565 године, била под моћним утицајем енергичног, веома амбициозног и довитљивог Јустинијана, ,,цара ко.ји никад не спава", како се за њега говорило. Неки су старији историчари тврдили да је Јустинијан био Словен по пореклу и да се некада звао Управда, па после своје име превео на латински. То међутим тврђење изгледа да је сасвим произвољно. Победивши Вандале и Готе Јустинијан је проширио византиску власт скоро над целом територијом некадашње римске царевине и све границе осигурао многобројним јаким утврђењима од којих нека и данас постоје. Поред тога Јустинијан је много радио на законодавству и подигао је велики број јавних грађевина широм целога царства. Његово је дело и Света Софија у Цариграду, право чудо технике и уметности.

(Наставиће се)