Општинске новине

А. В. Херенда

Београдска чаршија и трговина пре сто година

Свега сто година дели нас од времена, кад је Београд био само једна велика оријенталска паланка, без асфалта, без ноћног осветлења, без корзоа и бљештавих реклама. Свега двадесет година, и мање, дели нас од времена, кад је Београд почео да мења тај свој стари, оријенталски изглед ... Каква је онда била београдска чаршија? Није ми овде циљ да дам опис тадашњег Београда у његовом спољном изгледу, него да изнесем стање београдске чаршије у њеној суштини, тј. трговину Београда пре сто година, у деценији између 1830—1840 године, њено развијање, њене могућности и њену експанзију, у свим гранама трговинске делатности. Као још од давних времена, на ивици Истока и Запада, на раскрсници великих водених путева, Београд је био крупни трговачки центар. За цео Балкан, он је имао доминантан положај у трговини са централном и западном Европом. После Цариграда, у трговинском значају са њим су могли да се мере једино Солун, Скадар, Драч и Галац. На друго и треће место долазили су Букурешт, Јаш, Серес, Рушчук, Варна, Пловдив, Једрене, Галипоље, Лариса, Битољ, Сара.јево, Јањина, Превеза, Берат, Мецово, Кожани и Мостар. Београд, ма да врло неуређен и примитиван по свом техничком и социалном развитку, био је тада у суштини својој прави рудник богатства за сваког човека са најмањим смислом за трговину, који је умео да искористи време и околности, не само у своју корист, него и у корист народа, коме је привредна делатност била преко потребна за привредни, културни, социални и политички развитак и значај. 1. Слаб смисао за трговину Да је онда код Срба било у пола толико смисла за трговину, колико га има данас, и данашње благостање народа у пределима предратне Србије било би несумњиво на нивоу 100% вишем, него што јесте. А Београд би још давно пре рата имао свој данашњи изглед. Али, код Срба много смисла за трговину није било. Под Турцима земљорадници и раја, у самоослободилачком полету Срби су били јунаци и ратници. У релативном миру, који је настао после Другог устанка, они су те-

шко схватили значај и потребу привредног развитак земље. Три узора на то су утицали. Прво, несигурност политичког положаја према Турској, која је увек остављала отворену могућност нових борби; друго, унутрашње трзавице и побуне; треће, психолошки моменат. А можда најважнији у томе био је психолошки моменат. Стари господари, Турци, такође нису били трговци. Они су своје благостање остварили на штету раје. То јест, раја је плаћала, а они нису радили ништа, или тачније, радили су само толико, колико је било потребно да узму оно што хоће и шта могу од хришћана. То је био израз и циљ турског господства: не радити ништа и бити издржаван од раје, која опет има једини задатак да ради, да би господарима давала оно што траже. Такве прилике, гледане вековима од српске раје, створиле су и код Срба, тако рећи атавистички, сличну психологију. То јест, оличење господства било је V томе, да се живи владајући и радећи што мање. Турчин, господин и господар, презирао је свакога онога ко.ји ради; презирао је и трговца. Србин. кац је преотео од Турака власт, сматрао је такоће понижењем да се бави трговином. Сељак је био задовољан што се ослободио зулума и отимачина турских. Варошани и устаничке војводе тражили су управне положаје и службе у држави. Многи су били неписмени, али то се није тако строго гледало. Био је на пример неписмен и Јован Бобовац, један од натиших државних функционера. претседник Великог наподног суда V Крагујевцу и наоодног суда у Београду. Но, неписмен је био и Кнез Милош, кога све настојање Вука Караџића да га бар писању научи није помогло. За писање постојали су писари, писмени млади људи, већином из „прека", кош су тај посао обављали за награду пет и десет пута мању од неписмених народних кнезова. Примери оних, који су, бавећи се напорно још у турско доба трговином, дошли до приличног имања, што им је доцније, поред личне храбрости и умешности, много помогло да се истакну и да заузму места народних вођа, као сам Карађорђе, а нарочито Кнез Милош, није имало на друге велики наравоучитељни утицај.