Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 535

жили другом методом и истицали она места ; која књизи по њиховом схваћању придају нарочиту оригиналност и значај. И у овом су избору деца показала нарочиту бистрину и способност правилног оцењивања. Из ових се цитата види, да дацу увек привлачи она лектира која ствара дубоке емоције, били то примери великог: јунаштва, милосрђа, љубави, пожртвовности. Али и здрави и весели хумор није остао заборављен. Минхаузен, Ћира и Спира су стари и познати дечији пријатељи, а дечија љубав према овим јунацима шале и забаве дошла је до израза и на конкурсу наше Дечије библиотеке за најбољу књигу. Седница је започела малим предавањем дечијег библиотекара, који је деци још једанпут објаснио значај и сврху Конкурса. На седницу су дошла сва деца, која ' су могла добити улазницу за Мало дечије село. (Максимални је број улазница 50). У цвећем украшеној сали, преудешеним редом столова за ову сврху, деца су седела радосна и озбиљна слушајући мирно и пажљиво и опште тумачење о значају конкурса и списак имена конкурената и пријављених књига. Дебата је трајала преко два сата. Било је доста оригиналних изјава и од стране конкурената и од стране добро припремљених судија, који су са тактом али енергично тражили од својих другова, да образложе своје пријаве. Највећи број гласова добиле су књиге: „Царев Гласник", Ж. Верна; „Мурга и Суља", Буш; „Срце", Амичиса; „Мали Лорд", Бернет; „Бен Хур", Левис. Код додељивања награда био је узет у обзир не само број гласова, већ и убедљивост са којом су конкуренти доказивали своју тврдњу о значају и вредности пријављене књиге. Као и у својим писмима деца су и у дебати изнела неколико оригиналних расуђива-

ња и размишљања, која су карактеристична за њихов однос не само према књизи, већ и њихову општу бистрину схваћања у прављењу закључака чисто психолошког карактера. Члан број 12, образлажући у дебати, зашто је пријавио као најлепшу књигу: „Пут у средиште земље", Жил Верна, — навео је између осталог, да му се књига нарочито свиђа и ради тога, што је у књизи одлично приказан тип професора-учењака „који је смешан, као и сви професори, који се баве проучавањем...". Члан број 483, који је показао својим писмом, да је на оригиналан начин схватио значај конкурса, говорећи о значају и вредности приче Лазе Лазаревића и бранећи пријављено дело с много одушевљења и темпераментом, истицао је да му се приче нарочито допадају „јер је у њима описано село и приказан наш задружни живот на селу и прикакоје су основ чптаве наше државне ортанизације". Изражавајући се с лакомоћ високим стилом и научним изразима, дете је показивало и у самој ствари много интереса и смисла за проблеме о којим је говорило. Дизонанса је наступила онда, кад је течајем даље дебате постало јасно, да млади и талентирани критик није уопште пријављену књигу прочитао, да тако говори ,јер је то мишљење о причама Лазе Лазаревића чуо више пута од старијих. Оваквих и сличних примера има више и сви су они ванредно занимљиви. Канкурс је постигао велики успех и у правцу пропоганде књиге, јер су пријављене књиге прочитали скоро сви чланови Библиотеке, и у правцу упознавања психологије најмлађих чланова Библиотеке, што је од великог значаја за њезин даљи развој, јер се показало, да је досадашњи труд и рад донео много користи.