Општинске новине

8

Друштвена хроника:

Претставници Београда над костурницом наших изгинулих ратника-заробљеника у Јиндриховици, у Чехословачкој

За време светког рата наши ратници расејали су своје мученичке и јуначке кости, на све четири стране света, борећи се за слободу, правду и општи мир. Хиљадама наших храбрих војника-ратника остали су да бораве вечни сан на самим крвавим бојиштима, док су многи такође сахрањени ван граница наше отаџбине, за време њиховог боравка у изгнанству и заробљеништву. Као успомену на те болне и тешке дане наше историје, у Чехословачкој, у Јиндрихо-

Јован Викторовић, Влада Штерић, Јован Гавриловић и Александар Беловић, ставила је венац на гробове јунака, који положише своје животе и своје кости у темеље остварене велике отаџбине Југославије. Исто тако делегација је положила на костурницу и један ковчежић, у виду храма, са грудом земље из Србије. Потпретседник Београда, г. В. Крстић, одржао је том приликом један леп и пригодан говор, који је завршио овим дирљивим речима:

Претставници Београда и београдских сокола код костурнице: Лево: Потпретседник Београдске општине г. Витор Крстић, са одборницима г.г. Павлом Карарадовановићем, Даргославом Стојадиновићем, Јованом Викторовићем, Владом Штерићем, Јованом Гавриловићем и Александром Беловићем; у средини: инж. г. М. Коруновић са ковчежићем у коме се налази груда земл>е из Шумадије; десно: претставници Београда полажу венац на костурницу.

вици, подигнута је врло лепа капела-костурница, у којој су смештене мученичке кости наших изгинулих ратника, који помреше далеко од своје домовине, у аустро-угарском ропству. Ово свето спомен-место на прохујалу Голготу нашег народа посетила је прошлог месеца званична делегација Београда, престонице Југословена, на чијем је челу био г. Витор Крстић, потпретседник Општине београдске. Делегација југословенске престонице, Београда, у којој су, поред потпретседника г. Витора Крстића, били и одборници г.г. ГТавле Карарадовановић, Драгослав Стојадиновић,

„ ... Ми дођосмо на ваше гробове, јунаци, да их уместо ваших родитеља, браће, деце и жена оросимо својим сузама; да се на њима помолимо Богу за ваше душе и да вам запалимо свеће, воштанице. Грло нам се стеже, речи су занемиле, сузе жалоснице навиру нам на очи. Вас неће обнлазити ваши мили и драги, али ће ваше гробове чувати наша браћа и сестре ЧехоСловаци и Чехо-Словакиње. Њихова љубав и њихове молитве биће ту, на вашим гробовима. А ми са вашим милим молићемо се тихо и нечујно за ваше душе. Донели смо и груду земље из отаџбине, да под њом и грудом браће Чехо-Словака мирно почнвате и да вам буде лакше.