Општинске новине

Стр. 486

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

сет грама те соли, — јасно је да се путем исхрне губитак тако важне соли мора да надокнади. Творевине којима се хранимо не садрже у довољној количини куњску со, зато смо принуђени да је при справљању јела додајемо: храна биљног порекла захтева већи додатак соли него храна животињског порекла; због тога они који се хране више биљном храном (земљорадници) употребљавају више соли него они који се хране меснатом храном. У погледу снабдевања организма куњском сољу, све то важи само за здраве особе, па чак и код њих узимање претеране количине соли за дуже време може да штети бубрезима, јер се преко бубрега готово сва количина унете соли мора и да избаци. Јод (јодова једињења) се налази такође у нашем организму, истина у врло малој количини; има га нарочито у жлезди штитњачи (у тироидној жлезди). — .Јод игра важну улогу у раду ове жлезде; његова је улога дакле од велике важности пошто је и рад тироидне жлезде, једне од најважнијих жлезда са унутрашњим лучењем, неопходан и незаменљив колико за растење младог организма толико и за животне радње одраслог организма. Мали свакодневни губитак јода надокнађавамо путем исхране; многе хранљиве творевине садрже јода: биљна храна садржи највише јода (боранија, шпаргле, шаргарепа и др.); месо од морских риба исто тако. Фосфор се налази готово у свим телесним ћелијама у облику липоида (лецитина) и у облику нарочите врсте беланчевина (нуклеопротеида, беланчевина ћелијчног једра). У облику калциумовог фосфата, фосфор улази у састав коштаног ткива; има га у облику фосфата V крви, из које се избацује путем бубрега. И. т. д.. Наш организам губи изметом и мокраћом свакодневно извесну количину фосфора. —. Овај губитак надокнађавамо путем исхране: фосфор у облику органских једињења (глицеро-фосфата, састојка липоида) много се лакше усисава у цревима него фосфор у облику минералних соли. Арсеник улази у састав рожасгих делова организма (има га у длакама, ноктима и др.). Наш организам губи свакодневно мале количине арсеника. — Овај губитак се исхраном лако надокнађава, јер многе хранљиве творевине (купус, морске рибе и др.) садрже арсеника. Калцмум се налази свуда у нашем телу; има га нарочито у костима и рскавицама. Ласно је да је калцијум за изградњу ових телесних ткива неопходан; ово се нарочито запажа код младих организма, где недостатак калциума или немогућност његовог везивања повлачи за собом поремећај у развитку костију. — Калциум игра и друге важне улоге: без калциума крв неби могла да се усири;

исто тако усиравање млека не би било могуће, и т. д.. Наш организам (изметом и мокраћом) губи свакодневно извесну количину калциума. Овај губитак надокнађава се исхраном: хранл>ивим творевинама и водом коју пијемо; код одо.јчета сав потребан калциум пружа млеко. Гвожђе се у нашем организму нарочито налази у црвеним крвним зрнцима. Познато је колико важну улогу игра крв у снабдевању организма кисеоником; ова значајна улога припада црвеним крвним зрнцима т. ј. црвеном крвном пигменту (хемоглобину) који се у зрнцима крвним налази. Хемоглобин је врста сложених беланчевина, у састав његовог молекула улази и гвожђе; без гвожђа нема хемоглобина, те према томе не би без гвожђа ни снабдевање организма кисеоником било могуће. Наш оргаиизам губи стално извесну количину гвожђа, више путем измета много мање мокраћом. Овај се губитак надокнађава исхраном: готово све хранљиве творевине садрже гвожђа у облику органских једињења; гвожђа има нарочито у жуманцету јајета и у извесним хранљивим материјама биљног порекла. Поред наведених и објашњених примера у нашем организму има (и потребна су му) још и многа друга минерална једињења и елементи: флуор, бром, силициум, магнезијум, манганез, сумпор и т. д.. На крају овог кратког излагања о минералним супстанцијама, научно непотпуног али довољног за питање практичне исхране, подвлачимо чињеницу да се наш организам, употребљавајући разне врсте биљних и живогињских хранљивих творевина, спремљених у виду јела, може да снабде свим њему потребним минералним супстанцијама. Код здравог организма, при правилној исхрани, није потребно никакво нарочито додавање минералних супстанција (изузимајући куњску со). В. — О хранљивим творевинама. Хранљиве материје органског и неорганског порекла, о којима смо већ говорили, не налазе се у природи посебно издвојене да би их као такве у циљу исхране употребљавали. — Све врсте простих хранљивих материја налазе се, помешане у различитим количинама, у такозваним хранљивим творевинама природним или вештачким; зато се хранљиве творевине називају још и сложене хранљиве материје. Са гледишта практичне исхране, нарочиго кад је реч о рационалном састављању хранљивог оброка, потребно је деталшије познавање састава хранљивих творевина; у том циљу таблица која следује на идућој страници приказује састав оних хранљивих творевина које-се код нас понајчешће употребљавају .