Општинске новине

Др. Бојан Пирц

Стање здравља у Београду

Сви већи градови а нарочито престонице, издају не само годишње, већ и месечно извештаје о стању здравља свога становништва, што већ споља показује како се здравље становништва сматра за једну од најважнијих брига у свакој вароши. И у Београду видимо, да се здрављу поклања велика пажња, само морамо нагласити, да би требало и регистрацију о здрављу становништва усавршити сразмерно исказаној пажњи. И то би било најбоље организовано и изведено кроз једну сталну здравствену хронику у одличном часопису „Београдским општинским новинама". О здрављу становништва Београда не знамо толико колико је потребно, а међународни билтени о здрављу становништва великих вароши о нашој нрестоници никада нису ништа забележили. О здрављу београдског становништва пише се додуше много, само се то најчешће налази у сасвим малим одломцима, непотпуним и некритичним, па би с тога била неопходна једна озбиљнија студија о томе питању, важном и насушном за сваку смотрену комуналну здравствену политику. Ова би .студија свакако далеко надмашила овај чланак, који је кратак покушај, управо тек назначење у каквом би је правцу требало израдити. Београдско становништво је доста хетерегено и по месту свога рођења, по начину живота, по животном стандарду. Различно је и у многим другим погледима, за које знамо да имају велик утицај на здравље. Због те разноликости испитивање о стању здравља још је више отежано. Поред тога треба узети у разматрање невероватан пораст Београда од 1918—1928 године, који је личио на пораст неких американских вароши. Због свега тога је студија о здрављу Београда врло сложена и за правилну и детаљну оцену здравља требало би се продубити много више у питања, о којима се обично не мисли када се говори о здрављу становника једне вароши. Подаци о облику и саставу становништва по добу, полу, вероисповести, занимању, брачном стању и сличном нису довољни, да бисмо могли тачно проценити здравствено стање, ма да су ови чиниоци од великог значаја за здравље становништва, јер они утичу на његову смртност, његово обољевање и рађање. Зато упоређења у смртности, обољевању и

рађању између појединих вароши нису сигурна, ако не узимамо у обзир све ове карактеристичне особине становништва. Чак и што се тиче тих основних особина београдског становништва не знамо све што би требало. Али ипак знамо нешто; то је, поред осталога, ово: београдско станОвништво отступа од обичног становништва по градовима у другим земљама по томе, што има несразмерно много становника у добу старости између 21—49 године. Год. 1929 таквог је становништва било 58%. Старога становништва нема. Исто тако нема довољан проценат становништва између 14—18 година, чему је узрок опадање рађања због рата. О осталим чињеницама, које знамо и које су потребне и важне за студије здравља и за процену здравственог стања надовешћемо у вези са смртношћу и осталим индексима здравстевног стања у колико буде потребно. Према осталим градовима Европе, Београд последњих година опет има доста добар наталитет, јер се је до сада рађало деце: Год. 1927 18,9 Год. 1928 19,4 Год. 1929 13,7 на 1000 становника. Само примећујемо невероватно опадање у 1929 г., чему ће се моћи видети разлог тек доцније, ма да се и сада може назрети. У тој години је Београд имао исти интенситет у рађању, као просечно немачки градови са преко 100 хиљада становника (13,3). Но треба знати да ранију сразмерно добру цифру у погледу наталитета у Београду не смемо приписивати некој нарочитој вољи београдских брачних парова за рађањем. Јер, како смо рекли, овде имамо сразмерно много становништва између 20 и 50 године, дакле за време највеће репродукције, па нас с тога ни ранији наталитет не сме сувише задовољавати. Ако бисмо наиме упоредили — за што на жалост немамо потребних података рађања у Београду према поједином добу живота становништва у другим градовима, Београд сигурно не би испао сразмерно овако добро. Док буде било оваквог досељавања, као што је било од 1918—1928 мора се Београд показивати бољи од осталих градова који немају сразмерно свом броју толико досељеника. Али пошто изгледа, да у будуће